Приближимо се Богу

’Он поступа верно‘

2. САМУИЛОВА 22:26

СКОРО да нас ништа не може толико повредити као када нас разочара или изневери неко коме смо веровали. Таква разочарања су веома уобичајена у овом свету у ком је већина људи неверна (2. Тимотеју 3:1-5). Да ли постоји ико на кога се можемо ослонити и ко ће нам бити потпуно веран? Осмотримо шта се догодило Давиду, краљу древног Израела.

Током свог живота, Давид се сусрео с неверношћу најгоре могуће врсте. Из љубоморе га је неправедно прогласио злочинцем и прогонио први израелски краљ Саул. У самој породици, жена Михала га је изневерила и „презрела у свом срцу“ (2. Самуилова 6:16). Ахитофел, његов поуздани саветник, постао је издајник и придружио се побуни против њега. Ко је био вођа те завере? Нико други до Авесалом, Давидов рођени син! Пошто му је више пута било изиграно поверење, да ли се Давид предао и закључио да не постоји нико ко је истински веран?

Одговор налазимо у Давидовим речима забележеним у 2. Самуиловој 22:26. Као човек непоколебљиве вере, Давид је у једној песми рекао о Јехови Богу: „С оним ко је веран поступаш верно.“ Он је био сигуран да ће му Јехова остати веран без обзира на то колико га људи могу разочарати.

Осмотримо поближе Давидове речи. Хебрејски израз који је преведен као „поступати верно“ може се такође превести и као „поступати по верној љубави“. Права верност се темељи на љубави. Јехова је с пуно љубави привржен онима који су му верни. *

Запазимо такође да је верност нешто више од емоције; то је активна, а не пасивна особина. Јехова поступа верно и Давид је то лично искусио. Током најтежих периода живота овог верног краља, Јехова је деловао у његову корист, верно га штитио и пружао му вођство. Давид је из захвалности приписао Јехови заслугу за то што га је избавио „из руку свих његових непријатеља“ (2. Самуилова 22:1).

Какво значење за нас имају Давидове речи? Јехова се не мења и њега ништа не може поколебати (Јаков 1:17). Он остаје доследан својим мерилима и увек је веран својим обећањима. У једном другом псалму, Давид је написао: „Јехова... не напушта оне који су му верни“ (Псалам 37:28).

Јехова цени нашу верност. Он веома вреднује послушност на коју нас она покреће и подстиче нас да га опонашамо у показивању верности према другима (Ефешанима 4:24; 5:1). Ако на такве начине показујемо ову особину, можемо бити сигурни да нас он никада неће напустити. Без обзира на то колико нас људи можда разочарају, можемо се ослонити на Јехову с поуздањем да ће верно поступати према нама, помажући нам да се успешно носимо с било којом потешкоћом која нас задеси. Зар нисмо подстакнути да се приближимо Јехови, ’верном Богу‘? (Откривење 16:5).

[Фуснота]