„Узми свог сина“
Приближимо се Богу
„Узми свог сина“
СМРТ детета спада међу најболније губитке које човек може доживети. Међутим, Јехова Бог има моћ да мртве врати у живот. То знамо зато што је неким људима из библијских времена дао моћ да ускрсавају мртве. Један такав случај је забележен у 2. Краљевима 4:8-37, где се говори о томе како је пророк Јелисеј ускрснуо једног дечака.
Место овог догађаја је град Сунам. Једна жена нероткиња и њен муж указивали су гостопримство Јелисеју пружајући му храну и смештај. Једног дана, овај захвални пророк рекао је тој жени: „Догодине у ово доба грлићеш сина.“ Дан за који је мислила да никада неће доћи коначно је освануо и баш као што је Јелисеј и рекао та жена је држала сина у наручју. Нажалост, њена срећа је била кратког века. Неколико година касније док је био са оцем на њиви, дечак је добио јаку главобољу тако да су га одвели мајци, где је и умро „на њеним коленима“ (стихови 16, 19, 20). Ова скрхана мајка је узела тело свог малог сина и нежно га положила на постељу на којој је тако често спавао пророк Јелисеј.
Добивши одобрење од мужа без оклевања је кренула до горе Кармил, која је од њене куће била удаљена око 30 километара, да би нашла Јелисеја. Када је дошла до њега, није јадиковала и плакала нити је на било који други начин изразила своју велику тугу. Да ли је то било зато што је чула да је Илија, Јелисејев претходник, вратио у живот сина једне удовице? (1. Краљевима 17:17-23). Да ли је Сунамка веровала да би Јелисеј могао учинити исто за њеног сина? Шта год да је било у питању, она није хтела да крене кући све док Јелисеј није пристао да пође с њом.
Када је стигао у Сунам, Јелисеј је сам ушао у добро познату собу и ту је видео беживотно тело дечака ’на својој постељи‘ (32. стих). Пророк се обратио Јехови, највероватније у једној усрдној молитви. Затим је загрлио тело дечака, тако да се ’дететово тело загрејало‘. Његово мало срце је поново почело да куца! Јелисеј је позвао мајку и рекао јој нешто што је њену неизмерну тугу претворило у неизмерну радост: „Узми свог сина“ (стихови 34, 36).
Извештај о ускрсењу Сунамкиног сина јесте извор утехе и наде. Јехова зна колика је бол родитеља којима је умрло дете. Штавише, он једва чека да ту децу врати у живот (Јов 14:14, 15). Ускрсења која су извршили Јелисеј и други људи из библијских времена представљају пример онога што ће Јехова урадити у далеко већој мери када дође његов праведан нови свет. *
То што имамо наду у ускрсење неће уклонити бол који осећамо због губитка вољене особе. Један верни хришћанин који је изгубио сина јединца рекао је: „Мој бол ће у потпуности нестати тек кад будем поново загрлио свог сина.“ Замислите само могућност да поново будете заједно с вашим вољенима који су умрли. И сама помисао на то може донекле ублажити вашу бол. Да ли бисте желели да сазнате нешто о Богу који нам пружа ову предивну наду?
[Фуснота]
^ Библијско обећање о ускрсењу детаљније је размотрено у 7. поглављу књиге, Шта Библија заиста научава?; коју су издали Јеховини сведоци.
