Писмо са Гренаде

Дан на плажи

АКО икада будете позвани да као мисионари служите у некој страној земљи, видећете колико ће вам узбуђења то донети. Попут радозналог детета са широм отвореним очима, питате се какви су људи, каква је то земља и шта можете очекивати у служби проповедања.

Када смо моја супруга и ја били послати на Гренаду, која се може похвалити предивном обалом с неких 45 плажа, питали смо се како изгледају те плаже. Затим смо провели један предиван дан на једној од њих, али су за то више били заслужни људи него сунце и пенушави таласи.

Од места где живимо на Гренади колима се брзо стиже до плаже Гранд Анс, али је та вожња заиста предивна. Пут вијуга тако да се пред нама пружају неки од најлепших призора који се могу замислити. Обронци брда су изразито зелени. Иза готово сваке кривине пружају се незаборавни призори планина, кишних шума, водопада и океана. Уопште не чуди што овамо долазе туристи из целог света. Пејзажи су тако лепи да возач мора пазити да му не одвуку пажњу. Путеви вијугају и кривудају и понекад се толико сужавају да се питате како уопште успевате да се мимоиђете с возилима из супротног правца.

Стигли смо до Конгресног центра, који се налази поред пута, близу плаже Гранд Анс. Убрзо се окупила група од скоро 600 Јеховиних сведока како би цео један дан уживали у дружењу и библијској поуци. За Леслија и Дафни, брачни пар у осмој деценији живота, био је то посебан дан. Лесли је био спреман да се крсти. Дафни је дуго чекала овај дан, будући да се она још 1958. крстила као Јеховин сведок.

За Јеховине сведоке крштење потпуним подрањањем под воду има посебан значај. То је корак који особа предузима након што разуме библијска учења и почне да их примењује у свом животу. Крштење је чин којим особа јавно показује да се предала Јехови Богу.

Био сам замољен да одржим говор у ком бих објаснио шта Библија каже о крштењу. На крају тог говора, Лесли и још двоје који су такође били спремни за крштење позвани су да устану. Лесли је имао лепо испеглану белу кошуљу и кравату, а на лицу широк осмех. Онима који су желели да се крсте поставио сам питање: ’Да ли  сте се покајали за своје грехе и предали Јехови како бисте вршили његову вољу?‘ Могло се осетити с каквом су искреношћу и поштовањем од срца рекли: „Да!“

Тај тренутак је и за мене био дирљив, јер сам знао како је Лесли одлучио да се крсти. Он деценијама није хтео да проучава Библију. Међутим, једном приликом су он и његова жена били на једном другом острву. Док су били тамо одлучили су да свако присуствује својој верској служби. Лесли је рекао Дафни: „Ти иди у твоју цркву, а ја ћу у моју.“

Он је одвезао Дафни до Дворане Краљевства и продужио у англиканску цркву која се налазила у близини. Када се служба у цркви завршила, Лесли је отишао до Дворане Краљевства по своју жену. У Дворани је наишао на љубазне људе који су га пријатељски и срдачно поздрављали, иако се никада раније нису срели. На њега је то дубоко утицало. У његовој цркви нико с њим није проговорио ни реч. „Ја више не идем у ту цркву“, рекао је својој жени. „Нико није обратио пажњу на мене, чак ни свештеник. Нико се није поздравио са мном. Како сам ушао, тако сам и изашао.“ Када је Лесли изашао из те цркве, изашао је једном за сва времена.

Након тога, почео је да озбиљно проучава Божју Реч. И сада је био спреман да се крсти. Сви који су се спремили за крштење кренули су ка плажи, а ми за њима. Пошто је океан тако близу, није нам био потребан базен за крштење, као што је то случај на већини конгреса Јеховиних сведока. Требало је само да пређемо пут.

Плажа Гранд Анс, дугачка око три километра, јесте предиван део обале с белим песком и водом која је топла током целе године. Туристи су изгледали збуњено када су угледали нашу групу како долази на плажу, мушкарце у кошуљама и с краватама, а жене у хаљинама или сукњама. Лесли се пресвукао у мајицу и кратке панталоне. Замислите како се осећала Дафни док је гледала како се педесетак година после ње и њен муж крштава. Њено лице је сијало баш као и подневно сунце тог дана. Чак су се и туристи радовали с нама. Аплаудирали су свима који су се крстили.

Плаво небо, бели песак и таласи који су запљускивали обалу већ су славили свог Створитеља. Томе су још више допринеле три особе које су се крстиле у мору. Тај призор нам је грејао срце више него што нас је грејало сунце. Овај дан је био заиста посебан, а за Леслија и Дафни то је био најлепши дан који су до тада провели на овој плажи.