Библија мења животе

ШТА је подстакло бившег герилца и лопова да постане други човек? Зашто је шампионка у борилачким вештинама променила своје животне циљеве? Како је била награђена вера једног оца да ће му се син вратити на прави пут? Прочитајте ове животне приче и сазнајте одговоре.

’Срећан сам иако сам имао мрачну прошлост‘ — ГАРИ АМБРОСИО

ГОДИНЕ: 47

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ФИЛИПИНИ

У ПРОШЛОСТИ: ПРИПАДНИК ГЕРИЛСКОГ ПОКРЕТА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрастао сам у градићу Винтару. Он се налази у пространој долини где је ваздух увек свеж, окружен је зеленим планинама и чистим рекама. Упркос идиличном окружењу, живели смо веома тешко. Лопови су нам крали стоку и проваљивали у кућу.

Када сам био тинејџер, почео сам да се опијам с друштвом, пушим и крадем да бих имао новац за своје пороке. Чак сам украо накит својој баки. Војска ме је оптужила да припадам герилском покрету Нова народна армија и више пута су ме због тога претукли. Зато сам њима у инат одлучио да се прикључим том покрету. Пет година сам провео у планинама с герилцима. Било је веома тешко. Увек смо били у покрету, бежећи од војске. На крају ми је дојадило скривање у планинама па сам се предао гувернеру провинције Илокос Норте. Он је био добар према мени и чак ми је помогао да пронађем пристојан посао. Међутим, ја сам наставио с лошим навикама, упадао сам у куће, крао и застрашивао људе.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Једна моја колегиница, Лоида, била је Јеховин сведок. Преко ње сам упознао Ховенсија и он је почео да проучава Библију са мном. Али, било ми је тешко да се променим. Примера ради, нисам пушио једино када би Ховенсио дошао да проучавамо Библију. Осим тога, и даље сам се бавио незаконитим пословима. На крају ме је полиција ухватила на делу и провео сам 11 месеци у затвору. Током тог периода сам се молио Јехови и преклињао га да ми помогне. Молио сам за опроштај и за његов свети дух да ме води и ојача.

Док сам био у затвору, један Јеховин сведок ме је посетио и донео ми Библију. Читајући је увидео сам да је Јехова милосрдан, брижан и да прашта грехе. Схватио сам да ми је он указао милосрђе и пружио прилику да га упознам. Тражио сам од њега снагу да прекинем с лошим поступањем. У Библији сам прочитао Пословице 27:11 и те речи су дубоко утицале на мене. Имао сам осећај да се Јехова обраћа мени лично. Тамо пише: „Буди мудар, сине мој, и обрадуј  ми срце, да могу одговорити ономе ко ми се руга.“

Након што сам пуштен из затвора, поново сам почео да проучавам Библију са Сведоцима, идем на њихове састанке и примењујем библијска начела у животу. Уз Јеховину помоћ, постепено сам успео да се ослободим лоших навика. Затим сам му обећао да ћу му служити целог живота.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Упркос мојој мрачној прошлости, када сам био роб прљавих навика, сада сам срећан и постао сам други човек (Колошанима 3:9, 10). Сматрам великом чашћу то што припадам Јеховином чистом народу и помажем другима да упознају нашег свемоћног Бога Јехову.

„Желела сам да представљам Бразил“ — ЖУЛИЈАНА АПАРЕСИДА САНТАНА ЕСКУДЕИРО

ГОДИНЕ: 31

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: БРАЗИЛ

У ПРОШЛОСТИ: ШАМПИОНКА У БОРИЛАЧКИМ ВЕШТИНАМА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрасла сам у граду Лондрина. Крај у ком смо живели био је чист и миран, иако је већина његових становника била сиромашна. Када сам имала десет година, старији брат ме је позвао да заједно с њим тренирам борилачку вештину теквондо, чије име изворно значи „умеће борбе рукама и ногама“. Тати се то у почетку није баш свидело али је касније попустио.

Напорно сам тренирала и освајала прва места на многим шампионатима у држави Парана. Касније сам побеђивала на националним такмичењима и 1993. сам била проглашена за шампионку Бразила у теквонду. Желела сам да учествујем на међународним такмичењима. Међутим, моја породица је била сиромашна и није могла да ми приушти путовање у иностранство.

Надала сам се да ће теквондо једног дана бити уврштен међу олимпијске спортове, и моја нада се на крају остварила. Желела сам да представљам Бразил на Олимпијади и зато сам се потпуно посветила вежбању. Такође сам добила спонзоре који су ми омогућили да се такмичим у Француској, Вијетнаму, Јужној Кореји, Јапану, као и на Јужноамеричким играма. Мој следећи циљ био је да учествујем на Панамеричким играма. Борила сам се толико добро да сам била међу троје изабраних за то такмичење у Санто Домингу, у Доминиканској Републици 2003.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Мој дечко и ја смо 2001. године упознали Јеховине сведоке и почели да проучавамо Библију с њима. У почетку нисам баш била одушевљена тиме. Увек сам била превише уморна и било ми је тешко да се концентришем. Често бих задремала током проучавања. Па ипак, оно што сам сазнала утицало је на мене — што је дошло до изражаја на мом следећем великом такмичењу.

 Тренери су организовали припремни турнир за нас који смо били изабрани да учествујемо на Панамеричким играма. Кад је на мене дошао ред да се борим, непомично сам стајала на струњачи, без икакве мотивације. Одједном ми је постало јасно да хришћанин не треба да се бори с другима — чак ни у спорту! Сетила сам се библијске заповести: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Матеј 19:19). Само сам се окренула и отишла с борилишта, без трунке кајања. Људи су ме запрепашћено испратили погледом.

Кад сам стигла кући, села сам и размишљала о свом животу. Узела сам брошуру коју су издали Јеховини сведоци, у којој се говори о томе шта Бог очекује од нас. У њој је указано на Псалам 11:5, где се о Јехови каже: „Онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова.“ Те речи су ме погодиле у срце и одлучила сам да прекинем с тренирањем теквонда.

Моји тренери су били разочарани. Покушавали су да ме наведу да се предомислим говорећи ми да сам најбоља у земљи и да сам на корак до учешћа на Олимпијади. Али ја сам већ донела чврсту одлуку.

У међувремену смо се мој дечко и ја венчали. Он је већ учествовао у делу проповедања са Сведоцима. Враћао би се кући пресрећан и причао ми о свим разговорима које је водио с људима. Знала сам да ћу морати да се променим да бих и ја учествовала у том делу. Иступила сам из некадашње религије и с временом испунила услове да се крстим као Сведок.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Супруг и ја имамо срећан и стабилан брак јер настојимо да примењујемо библијска начела. Драго ми је што могу да га подупирем док обавља задужења у скупштини којој припадамо. Могла сам да се борим за златну медаљу на Олимпијским играма и постанем славна. Али мислим да се ништа што овај неправедни свет нуди не може поредити са чашћу да служим Јехови.

„Отац никада није изгубио наду да ћу се променити“ — ИНГО ЦИМЕРМАН

ГОДИНЕ: 44

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: НЕМАЧКА

У ПРОШЛОСТИ: РАДИО У ОБЕЗБЕЂЕЊУ НОЋНОГ КЛУБА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Рођен сам у рударском граду Гелзенкирхену. Моји родитељи су припадали различитим религијама. Отац је био Јеховин сведок и желео је да мене, брата и две сестре поучава својим веровањима, али мајка је била против тога. Напорно је радио сваког дана, возећи камион по десет сати и дуже. Често је почињао да ради у два или три ујутро, али је увек налазио времена да нас поучава о Богу. Међутим, ја нисам ценио његов труд.

Када сам имао 15 година, досадили су ми верски састанци на које нас је отац водио и нисам више желео да идем на њих. Следеће године сам почео да тренирам бокс. Наредне две године сам својим понашањем често задавао оцу главобоље. Са 18 година сам се одселио од куће.

Веома сам волео спорт, па сам тренирао и по шест пута седмично — прво бокс  а затим дизање тегова. Викендима сам с друштвом често излазио у ноћне клубове. Једном сам се потукао с гостом који је деловао врло опасно, али сам га лако савладао. Власник клуба је то видео и одмах ми понудио посао у обезбеђењу. Плата је била добра па сам пристао.

Сваког викенда сам стајао на улазу у клуб и одређивао ко може, а ко не може да уђе. Пошто је у клубу понекад било и до хиљаду људи, имао сам пуне руке посла. Често су избијале туче. Претили су ми пиштољима и поломљеним флашама. Неки од оних које нисам пустио да уђу или које сам избацио чекали су ме напољу да би ми се осветили. Имао сам 20 година и мислио да сам непобедив. Међутим, заправо сам био необуздан — насилан, поносан, частољубив и тврдоглав.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Отац никада није изгубио наду да ћу се променити. Побринуо се да поштом добијам часописе Стражарска кула и Пробудите се! * Они су се гомилали у мојој соби — непрочитани. Једног дана сам узео неколико њих да прелистам. Чланци које сам читао говорили су о томе да ће садашње политичке, економске и верске организације доћи свом крају. То ме је подстакло да позовем своју сестру која је Јеховин сведок. Она и њен супруг су предложили да проучавају Библију са мном и ја сам то прихватио.

Начело записано у Галатима 6:7 подстакло ме је да се променим. Из личног искуства сам знао да ће све што данас урадим, кажем или одлучим утицати на мој живот сутра. Такође ме је охрабрио позив из Исаије 1:18, где стоји: „’Дођите да рашчистимо ствари и ја ћу вам помоћи да се помирите са мном‘, каже Јехова. ’Ако ваши греси буду као скерлет, постаће бели као снег.‘“ Од самог почетка проучавања, те речи су ми помогле да не мислим да сам безвредан или да нема наде да ћу се вратити Богу.

У року од шест месеци направио сам огромне промене, али све је то изискивало пуно труда. Требало је да напустим лошу средину и насилно друштво у ком сам се кретао. Зато сам својим пријатељима говорио да проучавам Библију и причао им о ономе што сам научио. Они су почели да ме избегавају и да ме називају попом. Уз сестрину помоћ, нашао сам прикладнији посао.

Такође сам присуствовао састанцима у Дворани Краљевства у коју су ишли моја сестра и зет, иако је била удаљена 30 километара од места где сам живео. Могао сам да идем и у дворану која је била ближа, али било ми је непријатно да се сретнем с људима који су ме знали од детињства. Осим тога, плашио сам се да проповедам од куће до куће у крају где сам живео. Шта ако сретнем некога кога сам недавно избацио из клуба или некога коме сам дао дрогу? Међутим, док сам тренирао, научио сам нешто вредно — вежбе које су најтеже заправо су најважније. Зато сам се трудио да што више времена проводим у служби проповедања, чим сам испунио услове за то.

Морао сам да савладам још једну препреку — нисам волео да читам и проучавам. Али знао сам да морам марљиво истраживати библијска учења ако желим да стекнем снажну веру. Увидео сам да, као и код дизања тегова, треба да се напрежем ако желим да ојачам.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Као прво, жив сам! И даље морам да пазим да ме некадашње слабости не савладају. Упркос томе, срећно сам ожењен, а моја супруга има предивне хришћанске особине. Међу Јеховиним сведоцима сам стекао праве пријатеље којима могу потпуно да верујем. Мој отац је преминуо пре пет година, али пре тога је доживео радост да види повратак свог сина.

[Фуснота]