Тешити ожалошћене по узору на Исуса

ЛАЗАР из Витаније се озбиљно разболео. Његове сестре, Марта и Марија, шаљу гласнике свом блиском пријатељу Исусу. Али болест односи Лазара. Положен је у гроб а пријатељи и комшије одлазе код Марте и Марије „да их утеше“ (Јован 11:19). Најзад Исус стиже у Витанију и одлази да види своје драге пријатеље. Осматрањем онога што је он рекао и учинио можемо научити нешто о томе како да тешимо ожалошћене особе.

Својим присуством показујете бригу

Да би стигао у Витанију, Исус је морао да путује око два дана, да пређе реку Јордан и пешачи узбрдо стрмим, вијугавим путем из Јерихона. Марта је брзо отишла ван села да дочека Исуса. Касније је и Марија чула да је он дошао и пожурила да га види (Јован 10:40-42; 11:6, 17-20, 28, 29). Исусово присуство сигурно је било извор утехе за ожалошћене сестре.

 Данас својим присуством такође можемо утешити оне који су у жалости. Скот и Лидија, чији је шестогодишњи син Тео погинуо у једној несрећи, присећају се: „Била нам је потребна подршка породице и пријатеља. Они су усред ноћи одмах дошли у болницу.“ Шта су ти пријатељи рекли? „У том тренутку речи нису биле потребне. Својим присуством рекли су све — да брину.“

У Библији се каже да је Исус видевши оне који плачу због Лазареве смрти био „потресен“ и да је „заплакао“ (Јован 11:33-35, 38). Исус није сматрао да је плакање пред другима знак слабости. Он је разумео њихов бол и осетио њихов губитак. Шта учимо из тога? Када посећујемо ожалошћене особе, не треба да нам буде непријатно да плачемо с онима који плачу (Римљанима 12:15). С друге стране, не треба ни да мислимо да морамо храбрити ожалошћену особу да се исплаче пред нама. Некима је можда лакше да плачу када су сами.

Саосећајно слушајте

Иако је Исус можда имао на уму неке речи охрабрења за Марту и Марију, очигледно је прво пустио њих да причају (Јован 11:20, 21, 32). Када је касније разговарао с Мартом, поставио је питање а затим слушао (Јован 11:25-27).

Пажљивим слушањем показујемо искрену бригу. Да бисмо утешили ожалошћене, треба добро да слушамо. Можемо постављати питања која им помажу да се више отворе. Међутим, не треба упорно да покушавамо да разговарамо ако они нису расположени за то. Можда су само исцрпљени и потребан им је одмор.

Они који су у жалости можда се осећају обамрло и понекад више пута понављају исте речи. Други отворено показују своја осећања. И Марија и Марта су рекле Исусу: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро“ (Јован 11:21, 32). Како је Исус реаговао? Слушао је стрпљиво и саосећајно. Није покушавао да им каже како би требало да се осећају. Он је сигурно разумео да снажна и болна осећања могу преплавити ожалошћене.

Ако не знате шта да кажете када посетите ожалошћену особу, можете започети разговор питањем: „Да ли желиш да причаш о томе?“ Затим пажљиво слушајте одговор. Удубите се у оно што особа каже. Гледајте је док прича и покушајте да разумете како се осећа.

Није лако разумети осећања ожалошћене особе. „Наше потребе су се мењале“, каже Лидија. „Понекад смо само неконтролисано плакали пред онима који су дошли да нас посете. Желели смо једино да они буду позитивни. Наши пријатељи су дали све од себе да би разумели наша осећања.“

Исус је био савршен у томе. Он је знао да свако има „своју невољу и свој бол“ (2. Летописа 6:29). На различите начине је реаговао када се сусрео с двема ожалошћеним сестрама. Марта је више причала, па је Исус разговарао с њом. Пошто је Марија плакала, он није пуно говорио (Јован 11:20-28, 32-35). Шта можемо научити из његовог примера? Можда би било најбоље да допустимо да ожалошћена особа  одреди ток разговора. Ваша спремност да слушате док изражава своју жалост може јој пружити велику утеху.

Речи које лече

Када су Марија и Марта рекле Исусу: „Да си био овде, мој брат не би умро“, он није због тога пребацио кривицу на друге нити се задржавао на њиховим речима. Умирио је Марту рекавши: „Твој брат ће устати“ (Јован 11:23). Са ових неколико речи Исус јој је помогао да гледа напред и љубазно је подсетио да постоји нада.

Када разговарате са ожалошћенима, не заборавите да чак и само неколико искрених, позитивних речи може много значити. Утеха се може пружити лично или путем писма. Пошто се писма и поруке могу увек изнова читати, могу још дуго пружати утеху. Девет месеци након што јој је супруг Боб преминуо, Кет је поново читала све поруке које је добила. „Увидела сам да су ми у том периоду још више значиле“, рекла је. „Тада су ми те речи биле права утеха.“

Шта бисте могли поменути у кратком писму у ком бисте изразили саучешће? Можете писати о преминулом — о нечему што сте заједно доживели или некој особини која га је красила. Кет каже: „Лепе речи о Бобу и његовој личности изазивале су код мене истовремено и смех и сузе. Комичне анегдоте су ми мамиле осмех на лице и подсећале ме на срећан заједнички живот који смо имали. Многе поруке које ми сада нарочито значе садрже библијске стихове.“

Пружити практичну помоћ

Да би помогао Лазаревој породици, Исус је учинио нешто што ми не можемо. Вратио је Лазара у живот (Јован 11:43, 44). Ипак, ми можемо учинити неке практичне ствари које су у нашој моћи, на пример припремити оброк, пружити смештај за госте, опрати и испеглати веш, причувати децу, обавити неке друге послове или обезбедити превоз. Ожалошћене особе ће сигурно веома ценити једноставне изразе искрене љубави.

Сасвим је разумљиво да ће особама које су у жалости понекад бити потребно да буду саме. Па ипак, можете преузети иницијативу да останете у контакту с њима. „Не постоји неко одређено време колико особа треба да жали, нити када би требало да се осећа боље“, каже једна уцвељена мајка. Неки се сете ожалошћених када су важне годишњице, као што је годишњица брака или смрти. Тиме што настојите да тада будете уз њих, можете бити драгоцен пријатељ у тешким тренуцима (Пословице 17:17).

Утеха коју је Исус дао укључивала је наду коју је пренео својим ученицима: „Лазар је заспао, али идем да га пробудим“ (Јован 11:11). Исус је уверио своје следбенике да ће бити ускрсење мртвих. Питао је Марту: „Верујеш ли у то?“ Она је одговорила: „Да, Господе“ (Јован 11:24-27).

Да ли верујете да ће Исус ускрснути мртве? Ако верујете, говорите о тој дивној нади онима који су ожалошћени. Пружите им практичну помоћ. Ваше речи и дела могу им донети утеху (1. Јованова 3:18).

[Мапа на 9. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПЕРЕЈА

Јордан

Витанија

Јерихон

Мртво море

Јерусалим

САМАРИЈА