Он зна „срце синова људских“
Приближимо се Богу
Он зна „срце синова људских“
СВАКОМ од нас се понекад чини да су га животне бриге и проблеми потпуно савладали. Понекад изгледа као да не постоји нико ко заиста разуме какву борбу водимо или колики бол носимо у себи. Али ипак постоји неко ко потпуно разуме како се осећамо. То је Јехова Бог. Речи које је изговорио Соломон, а записане су у 2. Летописа 6:29, 30, могу бити веома утешне.
Током свечаног посвећења храма у Јерусалиму 1026. пре н. е. Соломон упућује Богу једну молитву. У тој молитви која вероватно траје око десет минута, Соломон велича Јехову као верног Бога који испуњава своја обећања и слуша молитве (1. Краљевима 8:23-53; 2. Летописа 6:14-42).
Соломон моли Бога да саслуша молбе својих слугу (29. стих). Премда набраја многе невоље (28. стих), он додаје да сваки његов слуга зна „своју невољу“ и осећа „свој бол“. Неку особу може растужити једна ствар, док другу можда оптерећује нешто сасвим друго.
Шта год да је у питању, они који се боје Бога не морају сами носити свој терет. Соломон у својој молитви мисли на оне који ’шире руке‘, усрдно се молећи Јехови. * Можда се Соломон присећа да је његов отац Давид дао следећи савет када је био на великој муци: „Баци на Јехову бреме своје“ (Псалам 55:4, 22).
Како ће Јехова одговорити на искрене молитве за помоћ? Соломон усрдно моли Јехову: „Чуј с небеса, с места где пребиваш, и опрости и дај свакоме према свим његовим путевима“ (30. стих). Соломон зна да „онај који слуша молитве“ брине о својим слугама, не само као о групи већ о сваком појединачно (Псалам 65:2). Јехова пружа потребну помоћ, у шта спада и опроштење греха особи која се свим срцем враћа њему (2. Летописа 6:36-39).
Због чега је Соломон сигуран да ће Јехова услишити молитве свог слуге који се каје? Он у својој молитви даље каже: „Само ти [Јехова] добро знаш срце синова људских.“ Јехова зна какву невољу или бол сваки његов слуга носи у свом срцу и то га дотиче (Псалам 37:4).
Соломонова молитва може бити утешна за нас. Људи можда не разумеју у потпуности како се осећамо — ’нашу невољу‘ и ’наш бол‘ (Пословице 14:10). Али Јехова зна наше срце и заиста му је стало до нас. Лакше ћемо носити свој терет ако му у молитви изразимо своја најдубља осећања и мисли. „Све своје бриге баците на њега“, каже Библија, „јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7).
[Фуснота]
^ У библијска времена је ’ширење руку‘ с длановима окренутим према горе био знак да се та особа моли (2. Летописа 6:13).
