Питања читалаца

Зашто је Сатана користио змију када се обраћао Еви?

▪ Можда се слажете да се иза змије која је разговарала са Евом крио Сатана, као што је објашњено на 8. страни. Библија то недвосмислено говори. Међутим, можда се питате: ’Зашто би једно тако моћно духовно створење користило змију као што трбухозборац користи лутку?‘

Библија Сатанине тактике назива „сплеткама“, а овај догађај потврђује да је тај опис на месту (Ефешанима 6:11). Прича о Едену није басна у којој животиње говоре, већ отрежњавајућ пример једне пажљиво смишљене стратегије чији је циљ да се људи одвуку од Бога. Зашто се то може рећи?

Сатана је пажљиво одабрао своју жртву. Ева је била најмлађе интелигентно створење у целом свемиру. Искористивши њено неискуство, покушао је да је превари и заведе. Кријући се иза змије, која је веома опрезна животиња, Сатана је лукаво прикрио своје смеле и амбициозне циљеве (Постанак 3:1). Осмотримо такође шта је постигао тиме што је учинио да изгледа као да змија говори.

Као прво, Сатана је привукао и заокупио Евину пажњу. Она је знала да змије не говоре. Њен муж је, вероватно након пажљивог посматрања, дао имена свим животињама, па и змији (Постанак 2:19). Ева је по свему судећи такође посматрала то опрезно створење. Зато је Сатана том смицалицом успео да пробуди Евину знатижељу; навео ју је да усмери пажњу баш на оно што јој је у врту било забрањено. Као друго, шта је Ева могла помислити видевши змију да се скрива међу гранама забрањеног дрвета? Да ли је можда закључила да је то ниже биће које нема дар говора и само узело плод с дрвета и зато проговорило? Ако је плод тако утицао на змију, како ли ће тек њој користити? Не можемо тачно знати о чему је размишљала нити да ли је змија загризла плод, али знамо сигурно да је Ева, када јој је змија рекла да ће постати „као Бог“, била спремна да поверује у ту лаж.

Сатанин избор речи такође доста тога открива. Он је посејао сумњу у Евин ум, сугеришући да јој Бог ускраћује нешто добро и да непотребно ограничава њену слободу. Његова тактика би успела само ако би Евина себичност превагнула над љубављу према Богу који јој је пружио све што је имала (Постанак 3:4, 5). Нажалост, Сатана је постигао свој циљ; ни Адам ни Ева нису у срцу развили довољно јаку љубав и захвалност према Јехови. Зар Сатана и данас не подстиче људе да гаје себичне жеље и траже оправдање за своје поступке?

Међутим, који је био Сатанин мотив? За чиме је тежио? Он је у Едену покушао да прикрије како свој идентитет, тако и своје мотиве. Ипак, касније је то отворено показао. Када је искушавао Исуса, он је свакако знао да од прикривања нема никакве користи. Зато је директно рекао Исусу: „Све ћу ти ово дати ако паднеш и поклониш ми се“ (Матеј 4:9). Очигледно је да Сатану од самог почетка покреће љубомора и жеља да добије обожавање које припада Јехови Богу. Он ће учинити све како би људе одвратио од обожавања Бога или их пак навео да то чине на неисправан начин. Он жели да сломи нашу беспрекорност пред Богом.

Јасно је да Библија разоткрива Сатану као подмуклог стратега који не бира средства да би остварио свој циљ. На срећу, ми не морамо бити преварени као Ева „јер нам његове намере нису непознате“ (2. Коринћанима 2:11).