Порези — да ли их треба плаћати?

МАЛО ко ужива у плаћању пореза. Многи сматрају да се тај новац расипа услед неадекватног располагања, проневера и чак отворених превара. Други из моралних разлога не желе да плаћају порезе. Становници једног града на Блиском истоку своју одлуку да не плате порез објаснили су следећим речима: „Нећемо финансирати метке који убијају нашу децу.“

Овакве изјаве нису ништа необично нити ново. Хиндуистички вођа Мохандас Ганди образложио је свој приговор савести рекавши: „Онај ко стаје на страну државе коју директно или индиректно подупиру оружане снаге саучесник је у греху. Сваки човек, и стар и млад, чини грех када плаћањем пореза финансира такву државу.“

Слично томе, филозоф Хенри Дејвид Торо из 19. века навео је моралне разлоге због којих одбија да плати порез којим се подупиру ратови. Он је питао: „Треба ли грађанин у неком тренутку, макар и у најмањој мери, да подреди своју савест законодавцу? Зашто онда сваки човек има савест?“

Ово питање се тиче хришћана јер Библија јасно говори да треба да имају чисту савест у свему (2. Тимотеју 1:3). С друге стране, она такође каже да власти имају право да убиру порезе. У њој стоји: „Нека сваки човек буде подложан [људским] властима над собом, јер нема власти која није од Бога. Сваку власт која постоји Бог је поставио на њен положај. Зато морате бити подложни, не само због Божјег гнева него и због своје савести. Зато и плаћате порезе. Јер власти су Божје слуге које извршавају оно за шта су постављене. Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез“ (Римљанима 13:1, 5-7).

Због тога су хришћани из првог века били познати по редовном плаћању пореза, иако се већи део тог новца користио у војне сврхе. По томе су познати и Јеховини сведоци данас. a Како се може објаснити ова наизгледна противречност? Да ли хришћанин треба да занемари своју савест када дође време за плаћање пореза?

Порези и савест

Значајно је да су хришћани савесно слушали заповест да плаћају порез иако је он делом био коришћен у војне сврхе. С друге стране, Гандију и Тороу савест због тога није дозвољавала да плаћају порез.

Запазимо да су хришћани били послушни заповести из 13. поглавља Римљанима не само да би избегли казну већ „због своје савести“ (Римљанима 13:5). Према томе, хришћанину савест заправо налаже да плати порез, чак и ако се тај новац  користи за подупирање активности које он лично не одобрава. Иако то на први поглед делује парадоксално, биће нам лакше да разумемо ако узмемо у обзир једну важну чињеницу о нашој савести, то јест унутрашњем гласу који нам говори да ли поступамо исправно или погрешно.

Премда свако има тај унутрашњи глас, као што је и Торо рекао, он није увек поуздан. Да бисмо угодили Богу, своју савест треба да обликујемо по његовим моралним мерилима. Често је потребно да своја гледишта и ставове ускладимо с Божјим, будући да су његове мисли далеко изнад наших (Псалам 19:7). Зато треба да се потрудимо да разумемо Божје гледиште о људским властима. Какво је његово гледиште?

Апостол Павле је људске власти назвао ’Божјим слугама‘ (Римљанима 13:6). Шта то значи? У суштини, то значи да оне одржавају ред и мир и пружају важне услуге за друштво. Чак и у земљама са најкорумпиранијим властима постоје поште, образовне установе, ватрогасна служба, органи за чување реда и мира, као и друге службе. Премда је Бог и те како свестан пропуста људских власти, он их толерише одређено време, а од нас тражи да плаћамо порез. Тиме показујемо поштовање према његовом уређењу, будући да је он тај који допушта да оне владају над народима.

Међутим, Бог само привремено дозвољава људима да владају. Он ће све те власти заменити својим небеским Краљевством и коначно поправити сву штету коју вековима наносе човечанству (Данило 2:44; Матеј 6:10). У међувремену, Бог не допушта хришћанима да показују грађанску непослушност одбијањем да плате порезе или на било који други начин.

Шта ако попут Гандија и даље мислите да је грех плаћати порезе којима се подупире рат? Можда тако делује из људског угла. Међутим, не треба превидети чињеницу да је Божје мишљење узвишеније од нашег, као што је поглед на неко подручје бољи с веће висине. То нам помаже да разумемо зашто понекад треба да прилагодимо своје гледиште Божјем. Бог је преко пророка Исаије рекао: „Колико су небеса виша од земље, толико су и моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли“ (Исаија 55:8, 9).

Апсолутна власт?

Библијско гледиште о плаћању пореза не указује на то да људи имају право на апсолутну власт. Исус је научавао да им је Бог дао ауторитет у одређеној мери. Када су га упитали да ли је у Божјим очима у реду плаћати порезе римској власти, Исус је рекао ову дубоку истину: „Дајте цару царево, а Богу Божје“ (Марко 12:13-17).

Власти представљене „царем“ штампају новац и настоје да одрже вредност своје валуте. Зато према Божјем гледишту оне имају право да захтевају да им се тај новац врати у виду пореза. Па ипак, Исус  је показао да оно што је „Божје“ — наш живот и оданост њему — не може припадати ниједној људској институцији. Када су људски закони и захтеви у супротности с Божјим, хришћани се морају ’покоравати Богу, а не људима‘ (Дела апостолска 5:29).

Хришћанима се данас можда не допада како се троши новац којим плаћају порезе, али они не покушавају да утичу на власт нити да јој се супротстављају тако што би се бунили или одбијали да плате порез. Тиме би показали да немају поверења у то да ће Бог окончати муке које погађају човечанство. Они стрпљиво чекају да Бог у своје време утиче на збивања на земљи преко свог Сина, Исуса, који је рекао: „Моје краљевство није део овог света“ (Јован 18:36).

Слеђење библијске заповести доноси корист

Слеђење библијске заповести о плаћању пореза може вам донети вишеструку корист. Нећете бити кажњени због кршења закона нити ћете живети у страху од тога да ћете бити ухваћени (Римљанима 13:3-5). Што је још важније, имаћете чисту савест пред Богом и прославићете га својим поштовањем закона. Можда ћете претрпети новчани губитак за разлику од оних који избегавају да плате порез или се служе преварама. Ипак, можете бити сигурни у Божје обећање да ће бринути о својим верним слугама. У Библији налазимо речи краља Давида, који је то описао на следећи начин: „Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Псалам 37:25).

Поред свега тога, уколико разумете и примењујете библијску заповест о плаћању пореза, задржаћете унутрашњи мир. Бог вас не сматра одговорнима због одлука власти о томе како ће користити порез — баш као што пред законом нисте одговорни за то како ваш станодавац располаже новцем од станарине. Стелвио, који живи у јужној Европи, годинама се залагао за политичке промене пре него што је сазнао истину из Библије. Он је објаснио зашто је на крају одустао од тога: „Схватио сам да човек не може успоставити правду, мир и право братство у свету. Само Божје Краљевство може омогућити другачије и боље друштво.“

Уколико верно ’дајете Богу Божје‘, и ви попут Стелвија можете налазити радост у тој нади. Моћи ћете да видите како Бог успоставља праведну власт над целом земљом и уклања сву штету и неправду које су последица људске власти.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 22. страни]

Потребно је да своја гледишта ускладимо с Божјим, будући да су његове мисли далеко изнад наших

[Истакнути текст на 23. страни]

Тиме што послушно плаћају порезе, хришћани чувају чисту савест пред Богом и показују поуздање у то да ће он бринути о њима

[Слике на 22. страни]

„Дајте цару царево, а Богу Божје“

[Извор]

Copyright British Museum