Седам плодова добре земље
Седам плодова добре земље
БИБЛИЈА описује израелску земљу као брдовиту земљу са пространим долинама, приобалним равницама и висоравнима, рекама и изворима. Захваљујући разним врстама земљишта и различитим климатским условима — од врелих пустиња на југу до планина прекривених снегом на северу — у овој земљи су успевале бројне културе. Када је Мојсије желео да код Израелаца створи веће ишчекивање за „добру земљу“, он ју је описао као земљу ’пшенице, јечма, винове лозе, смокава и нарова, маслина и меда‘, издвојивши седам пољопривредних производа (Поновљени закони 8:7, 8). Ови производи су се у различитим периодима налазили на новчићима и поштанским маркицама као симбол плодности израелске земље. Како су се они узгајали у библијско доба? Како су утицали на свакодневни живот? Погледајмо заједно.
’Пшеница и јечам‘. Иако су се и пшеница и јечам сејали у јесен, јечам је сазревао месец дана пре пшенице. Снопови првина жетве јечма приношени су у храму као принос Јехови током Празника бесквасних хлебова у марту или априлу. С друге стране, пшенични хлебови су приношени у мају током Празника седмица, то јест Педесетнице (Левитска 23:10, 11, 15-17).
Израелски ратари су вековима, све до недавно, ручно сејали житарице, разбацујући семе које су носили у наборима своје одеће. Семе јечма су једноставно бацали на земљу, док је семе пшенице требало затрпати. То се радило тако што би бачено семе угазиле теглеће животиње или би се њива преорала.
У Библији се често спомињу сетва, жетва, вршидба, вејање и млевење жита. За сваки од тих послова требало је доста снаге. Пожњевено жито се свакодневно млело да би се добило брашно, од ког се месио хлеб за целу породицу. То нам помаже да јасније разумемо Исусове речи да се молимо за хлеб „за овај дан“ (Матеј 6:11). Хлеб направљен од целог зрна пшенице или јечма био је основна намирница у библијско доба (Исаија 55:10).
’Винова лоза, смокве и нарови‘. Након што је 40 година водио израелски народ по пустоши, Мојсије им је дочарао оно што их очекује у Обећаној земљи, описавши плодове у којима ће уживати. Шта су им четрдесет година раније, док су били улогорени у пустињи, уходе донеле из Обећане земље као доказ њене плодности? „Младицу с једним гроздом“, који је био толико тежак да су га ’двојица понела на мотки‘. Такође су донели смокве и нарове. Какво је то освежење било за оне који су лутали пустињом! Био је то само предукус добрих ствари које су их чекале! (Бројеви 13:20, 23).
Да би винова лоза давала пун род, потребна јој је стална нега — орезивање, наводњавање и берба. Добро одржаван виноград на брежуљку препознавао се по заштитној огради, брижљиво уређеним терасама и чуваревој кућици. Израелци су постали вешти у обављању свих виноградарских послова и добро су знали шта се дешава с виноградом који се занемари (Исаија 5:1-7).
Производња вина почињала је бербом грожђа. Гроздови су се газили у каци или гњечили у винској преси. Добијени сок се кувао да би се добио слатки сируп или се остављао да се процесом врења претвори у вино. Израелска земља је била благословљена идеалним условима за гајење винове лозе и прављење вина. a
Људи који живе далеко од земаља у којима успевају смокве, вероватно су их видели само сушене. Али, смоква убрана с дрвета је нешто сасвим друго — мека и сочна. Смокве се суше на сунцу и пакују да би се могле користити и након краткотрајног периода 1. Самуилова 25:18).
бербе. У Библији се често спомињу ’груде сувих смокава‘ (Испод чврсте коре зрелог нара крију се стотине збијених бобица. Било да се једу свеже или цеде у сок, увек су освежавајућа, здрава и хранљива посластица. Колико је ово воће цењено види се по томе што су прикази нара некада красили руб тунике првосвештеника, као и стубове Соломоновог храма (Излазак 39:24; 1. Краљевима 7:20).
’Маслине и мед‘. У Библији се око 60 пута спомиње маслина, драгоцена намирница од које се добија и уље. Маслињаци су још увек обележје скоро свих делова Израела (Поновљени закони 28:40). Берба маслина у октобру и даље окупља породице у многим местима. Током бербе се најпре тресу гране како би плодови пали на тло и потом се сакупили. Маслине се чувају и користе у исхрани породице током целе године или се носе до заједничких преса за уље. Штавише, на археолошким налазиштима је откривено стотине древних преса различитих врста. Данас је занимљиво посматрати како светлозелено уље тече у посуде које ће породице оставити за себе и користити преко године, или продати и остварити приход. Осим што је било заступљено у исхрани, маслиново уље се користило као козметичко средство и уље за лампе.
Мед о ком је Мојсије говорио могао је бити пчелињи мед или сируп из урми или грожђа. Тај воћни сируп се и данас користи као заслађивач. Међутим, мед који се помиње у библијским записима о Самсону и Јонатану очигледно је био дивљи мед из саћа (Судије 14:8, 9; 1. Самуилова 14:27). Пчелињак са преко 30 кошница, који је недавно откривен у Тел Рехову на северу Израела, доказује да је пчеларство било уобичајено у овој земљи још у време Соломона.
Сви који се данас прошетају шароликом израелском пијацом, с бројним пекарама и тезгама препуним воћа и поврћа, пронаћи ће ових седам плодова у изобиљу и у најразноврснијим облицима. Наравно, тих седам плодова су само делић од малтене безброј производа који успевају у овој земљи. Савремене пољопривредне методе омогућиле су узгајање биљних култура које потичу из других земаља. Тај богати род показује да овај мали појас земље заиста заслужује да буде назван „добра земља“ (Бројеви 14:7).
[Фуснота]
a Део грожђа се сушио како би се добило суво грожђе (2. Самуилова 6:19).
[Слика на 11. страни]
Пшеница
[Слика на 11. страни]
Јечам
[Слика на 12. страни]
Винова лоза
[Слика на странама 12, 13]
Смокве
[Слика на 12. страни]
Нарови
[Слика на 13. страни]
Маслине
[Слика на 13. страни]
Мед