Аврахам — пример храбрости

Аврахам посматра своју породицу и слуге док се припремају да пођу у Ханан (Постанак 12:1-5). Прелазећи погледом преко тог мноштва, Аврахам је и те како свестан своје одговорности према њима. Како ће се бринути за њихове потребе у непознатој земљи? Да ли би то било лакше у Уру, у богатом крају који обилује пространим пашњацима, плодним земљиштем и изворима воде? Шта ако се у тој новој земљи разболи или умре? Ко ће се старати о његовој породици? Аврахама можда море такве бриге, али не дозвољава да га страх паралише. Решен је да поступа по Божјим заповестима, шта год да се деси — а то је знак праве храбрости.

 ШТА ЈЕ ХРАБРОСТ? То је особина онога ко је срчан, смео и одважан, сушта супротност плашљивости и кукавичлуку. Храброст не подразумева обавезно одсуство страха. Заправо, човек чија храброст потиче од Бога чини оно што је потребно упркос својим страховима.

КАКО ЈЕ АВРАХАМ ПОКАЗИВАО ХРАБРОСТ? Аврахам се није плашио да буде другачији. Он је одрастао у окружењу у ком су људи обожавали много разних богова и идола. Међутим, није дозволио да га страх од мишљења других спречи да чини оно што је знао да је исправно. Одважно је изабрао другачији животни пут, одлучивши да служи једином истинитом Богу — „Свевишњем Богу“ Јехови (Постанак 14:21, 22).

Аврахаму је служење истинитом Богу било испред материјалних ствари. Био је спреман да остави удобности живота у Уру и упути се у пустињу, потпуно се уздајући у то да ће се Јехова побринути за његове потребе. Наравно, док су године пролазиле, Аврахам се можда присећао неких удобности које је имао у Уру. Али био је сигуран да ће Јехова увек бринути о њему и његовој породици. Ослањао се на Јехову, најважнију особу у свом животу, и то му је улило храброст да се држи Његових заповести.

КОЈА ЈЕ ПОУКА ЗА НАС? Можемо се угледати на Аврахама тако што развијамо храброст да будемо послушни Јехови, чак и када други око нас то не чине. На пример, Библија каже да они који се чврсто држе своје вере у Јехову Бога могу доживети противљење, можда од добронамерних пријатеља или рођака (Јован 15:20). Међутим, ако смо уверени у оно што смо научили о Јехови, ми бранимо своја уверења, и то с пуно поштовања (1. Петрова 3:15).

Такође можемо да се поуздамо у Божје обећање да ће се бринути о онима који му верују. Такво поуздање даје нам храброст да на прво место у животу ставимо духовне а не материјалне ствари (Матеј 6:33). Осмотримо како је то учинила једна породица.

Иако су њихова два сина још била мала, Даг и Беки су желели да се преселе у земљу где је већа потреба за објавитељима добре вести из Библије. Након што су све пажљиво размотрили и усрдно се молили Богу, одлучили су да остваре своје планове. „Била нам је потребна храброст да бисмо се спаковали и кренули заједно с децом, не знајући тачно како ће се ствари одвијати“, каже Даг. „Али још на самом почетку разговарали смо о примеру Аврахама и Саре. Заиста нам је помогло размишљање о томе како су се они поуздали у Јехову и како их он никада није изневерио.“

О животу своје породице у страној земљи, Даг каже: „Доживели смо огромне благослове.“ Затим објашњава: „Пошто је наш начин живота сад много једноставнији, већи део дана можемо да будемо заједно као породица — проповедамо добру вест, разговарамо и играмо се. То је осећај слободе који се речима не може описати.“

Наравно, не могу сви учинити тако велике промене. Па ипак, сви можемо да се угледамо на Аврахама тако што служење Богу стављамо на прво место, уверени да ће нас он подржати. Када тако чинимо, ми слушамо библијски савет и „пуни храбрости можемо рећи: ’Јехова је мој помоћник, нећу се бојати‘“ (Јеврејима 13:5, 6).

[Истакнути текст на 7. страни]

Човек чија храброст потиче од Бога чини оно што је потребно упркос својим страховима

 [Оквир/Слика на 8. страни]

Богобојазна жена и дивна супруга

Сара је била удата за човека који се истицао по својој вери. Али она је и сама била богобојазна и пружила је веома добар пример. Штавише, она се у Библији три пута помиње као узор за побожне жене (Исаија 51:1, 2; Јеврејима 11:11; 1. Петрова 3:3-6). Премда у Библији не сазнајемо много о овој изузетној жени, ипак можемо да наслутимо какву је предивну личност имала.

На пример, размислимо о томе како је Сара реаговала када јој је Аврахам пренео Божје упутство да напусте Ур. Да ли се питала где иду и зашто? Да ли је била забринута за то од чега ће живети? Да ли је била тужна због тога што ће морати да напусти пријатеље и породицу не знајући да ли ће их уопште више видети? Сигурно су јој такве мисли пролазиле кроз главу. Па ипак, она је била спремна да иде, верујући да ће је Јехова благословити због послушности (Дела апостолска 7:2, 3).

Поред тога што је била послушна Богу, Сара је била и дивна супруга. Није се такмичила с мужем како би преузела вођство у породици, већ је у срцу развијала поштовање према њему и с љубављу га подржавала као поглавара. Тако се украшавала добрим особинама (1. Петрова 3:1-6).

Да ли данашње супруге могу нешто научити од ње? „Из Сариног примера сам научила да могу слободно да изразим своје гледиште мужу“, каже Џил, која је у срећном браку више од 30 година. „Па ипак, мој муж као поглавар породице има одговорност да донесе коначну одлуку. Након тога, треба да дам све од себе како бих допринела њеном успеху.“

Од свега што учимо од Саре можда је најупечатљивије то што, иако је била веома лепа, није због тога постала поносна (Постанак 12:10-13). Напротив, она је понизно подржавала Аврахама док су заједно доживљавали успоне и падове. Без сумње, Аврахам и Сара су били веран, понизан пар који је везивала љубав. Заиста су били благослов једно за друго.