Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Ко је персијски краљ Асвир који се спомиње у библијској књизи о Јестири?

Према Књизи о Јестири, Асвир је за краљицу изабрао јеврејску девицу Јестиру, која је спречила покушај геноцида над својим народом. Дуго времена су постојала различита мишљења у вези с тим који је персијски краљ могао бити Асвир. Међутим, изгледа да је недоумица решена дешифровањем тројезичних натписа на персијским споменицима. На основу њих се готово сигурно може рећи да је Асвир био Ксеркс I, син Дарија Великог (Хистаспа). Када се персијско име Ксеркс с тог натписа транскрибује на хебрејски, скоро је идентично имену из хебрејског текста Књиге о Јестири.

Све што је у Књизи о Јестири речено о Асвиру иде у прилог закључку да је он Ксеркс. Са свог престола у Сузи (Сусану), у Еламу, овај персијски краљ је такође владао над Медијом и његова власт се простирала од Индије до острва̂ Средоземног мора (Јестира 1:2, 3; 8:9; 10:1). „То се не може рећи ни за једног другог персијског владара, осим за Ксеркса“, каже професор Луис Бејлис Пејтон. „Личност Асвира каква је приказана у Књизи о Јест[ири], такође се слаже с оним што су о Ксерксу написали Херодот и други грчки историчари.“

Који докази потврђују да су се у древном Египту правиле цигле?

Библијска књига Излазак каже да су Египћани приморавали јеврејске робове да израђују цигле. Робови су сваког дана морали да направе одређену количину, користећи малтер од глине и сламу (Излазак 1:14; 5:10-14).

Израда цигала сушених на сунцу био је важан посао у долини Нила у библијско доба. У Египту још увек постоје древни споменици од овог материјала. Процес прављења цигала приказан је у Рекхмаровој гробници у Теби на једној фрески из XV века пре н. е., када су се отприлике одиграли и догађаји описани у књизи Излазак.

У делу The International Standard Bible Encyclopedia на следећи начин се описује призор са ове слике: „Вода се доноси из базена; блато се меша мотикама и потом односи на одговарајуће место. Тим блатом се пуни дрвени калуп који израђивач цигле држи на земљи. Калуп се затим подиже а тако добијена цигла остаје да се суши на сунцу. Настају бројни редови цигала које се након сушења слажу, спремне за употребу. Овај поступак се још увек примењује на Блиском истоку.“

Неколико записа на папирусу из другог миленијума пре н. е. такође указују на то да су робови и најамни радници правили цигле, да су користили сламу и глину и да је постојала прописана количина цигала коју је требало да произведу.

[Слика на 22. страни]

Камени рељеф на којем су приказани Ксеркс (стоји) и Дарије Велики (седи)

[Извор]

Werner Forman/Art Resource, NY

[Слика на 22. страни]

Детаљ са фреске у Рекхмаровој гробници

[Извор]

Erich Lessing/Art Resource, NY