„Волите један другога“

„Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога.“ (ЈОВАН 13:34, 35)

Шта то значи? Христ је рекао својим следбеницима да воле једни друге као што је он волео њих. Како их је Исус волео? На његову љубав нису утицале националне предрасуде и гледиште о женама које је било уобичајено у то време (Јован 4:7-10). Љубав га је покренула да жртвује своје време, снагу и личну удобност да би помагао другима (Марко 6:30-34). На крају је показао љубав на најупечатљивији начин. „Ја сам добри пастир“, рекао је. „Добри пастир полаже свој живот за овце“ (Јован 10:11).

Да ли су се први хришћани држали тога? У првом веку хришћани су се међусобно називали „браћом“ и „сестрама“ (Филимону 1, 2). Хришћани су у своје скупштине радо прихватали људе из свих народа, јер су сматрали да „нема разлике између Јудејина и Грка; један исти Господ је над свима“ (Римљанима 10:11, 12). Након Педесетнице 33. године у Јерусалиму „продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима — како је коме било потребно“. Зашто? Да би новокрштени ученици могли остати у Јерусалиму и посветити се „апостолској науци“ (Дела апостолска 2:41-45). Шта их је покренуло да то учине? Мање од 200 година након смрти апостола̂, Тертулијан је у свом делу цитирао људе који су за хришћане рекли: „Види како се воле [...] и како су спремни чак и да умру једни за друге.“

Ко данас одговара том опису? У књизи The History of the Decline and Fall of the Roman Empire из 1837. запажа се да су током векова они који су се изјашњавали као хришћани „далеко веће патње доживљавали једни од других него од руку ватрених неверника“. На основу недавног истраживања спроведеног у Сједињеним Државама, установљено је да многи религиозни људи — од којих се већина изјашњава као хришћани — имају расне предрасуде. Верници који одлазе у цркву често немају ништа заједничко са припадницима исте вероисповести у другој земљи и зато не могу или немају жељу да помогну суверницима када се појави потреба за тим.

Након што су 2004. Флориду погодила заредом четири урагана у року од два месеца, председавајући Службе за хитне интервенције проверио је да ли се хуманитарна помоћ исправно дели. Рекао је да ниједна друга група није била тако добро организована као Јеховини сведоци и понудио се да им обезбеди све што им је потребно. Нешто раније, 1997. године, група Јеховиних сведока за пружање хуманитарне помоћи путовала је у Демократску Републику Конго носећи лекове, храну и одећу суверницима и другима. Сведоци из Европе обезбедили су све те потребне ствари у вредности од преко 730 000 евра.