Да ли треба веровати првом утиску?

ДОК је седео у својој дневној соби, један лекар је гледао телевизијску емисију у којој је гостовао један министар ирске владе. Пажљиво посматрајући његово лице, лекар је запазио нешто што би по његовом мишљењу могло указивати на тумор. Саветовао га је да одмах оде на преглед.

Испоставило се да је дијагноза била потпуно тачна. Тај лекар је имао способност да постави тачну дијагнозу једноставним посматрањем пацијента. Међутим, неки сматрају да имају исту такву способност када је у питању процењивање туђег карактера, личности и поузданости.

Током векова, неки су покушали да развију научну методу којом би се на основу изгледа особе могао утврдити њен карактер. Тој „науци“ су дали име физиогномика, коју Велики речник страних речи и израза од Ивана Клајна и Милана Шипке дефинише као „тумачење душевних особина појединца на основу његовог телесног изгледа, поготову на основу црта лица“. У XIX веку су антрополози попут Франсиса Голтона, рођака Чарлса Дарвина, и криминолози као Чезаре Ломброзо из Италије износили сличне теорије и технике које су већином заборављене.

Па ипак, многи људи и данас верују да је могуће донети исправан суд о некоме пуким посматрањем његове спољашњости. Да ли треба веровати том првом утиску?

Просуђивање на основу изгледа

Типичан пример процене на основу првог утиска — боље рећи, погрешне процене — налази се у Библији, у Првој књизи Самуиловој. Јехова Бог је рекао пророку Самуилу да једног члана Јесејевог домаћинства помаже за будућег краља Израела. Читамо: „Када су [Јесејеви синови] дошли и када је [Самуило] угледао Елијава, помислио је: ’Сигурно је пред Јеховом његов помазаник.‘ Али Јехова рече Самуилу: ’Не гледај на његову спољашњост нити на његов високи стас, јер сам га одбацио. Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу.‘“ Исто је било и са још шесторицом Јесејевих синова. На крају је, супротно очекивањима и пророка и Јесеја, Бог за будућег краља изабрао осмог сина — Давида — младића кога се нико није сетио ни да позове (1. Самуилова 16:6-12).

Људи се од тада нису много променили. Пре неколико година, један професор криминалистике из Немачке спровео је истраживање у које је било укључено 500 студената права. Пред њих је извео 12 непознатих „гостију“. Међу њима су били локални командир полиције и јавни тужилац, универзитетски благајник и службеник за односе с јавношћу, неки адвокати и службеници суда, као и три осуђена преступника. Требало је да студенти погоде професију сваког госта, ко је од њих осуђен на затворску казну и због чега, и то само на основу изгледа и хобија које су им они открили.

Какав је био резултат? Око 75 посто студената је погодило ко су тројица правих преступника. Међутим, у просеку је 60 посто њих и за осталу деветорицу гостију претпоставило да су кршиоци закона, иако никада нису били осуђивани. Сваки седми студент је за јавног тужиоца  мислио да је препродавац дроге, а сваки трећи је командира полиције прогласио лоповом! Процена на основу првог утиска понекад је далеко од истине. Зашто?

Изглед може да превари

Када некога упознамо, ми обично формирамо мишљење о тој особи на темељу наших ранијих искустава. Склони смо томе да уопштавамо ствари и доносимо закључке на основу стереотипа. На нашу процену може утицати изглед особе, као и њена националност, етничка и верска припадност или социјални статус.

Ако се испостави да је наше гледиште тачно, поносни смо на своју добру процену и још сигурнији у то да можемо веровати првом утиску. Међутим, како реагујемо када схватимо да смо донели потпуно погрешан закључак? Ако смо искрени, оставићемо по страни своје раније створено мишљење и узети у обзир чињенице. У супротном бисмо другима могли нанети велику штету или чак озбиљну неправду, и све то зато што смо поносни на своје наводно добро просуђивање.

Просуђивање на основу изгледа штетно је и за једну и за другу страну. На пример, у првом веку многи Јудејци нису хтели чак ни да узму у обзир могућност да је Исус обећани Месија. Зашто? Пошто су своје мишљење заснивали на спољашњим карактеристикама, они су видели само сина сеоског тесара. Премда су били импресионирани Исусовим мудрим речима и чудима, они су га већ окарактерисали и одбијали су да поверују да он може бити нешто више од тога. Због њиховог става, Исус је усмерио пажњу на друге људе објаснивши: „Пророк није без части нигде осим у свом завичају и у свом дому“ (Матеј 13:54-58).

Ти Јудејци су припадали народу који је вековима ишчекивао Месију. Због тога што су дозволили да их први утисак спречи да га препознају када је коначно дошао, доживели су велики губитак у духовном погледу (Матеј 23:37-39). Сличне предрасуде су постојале према Исусовим следбеницима. Многи једноставно нису сматрали да треба да слушају малу групу скромних рибара, које су презирали учени људи и вође признате религије. Они који су остали при свом првом утиску изгубили су изванредну  прилику да постану следбеници Божјег Сина (Јован 1:10-12).

Неки су променили мишљење

Међу Исусовим савременицима било је оних који су имали довољно понизности да промене мишљење када су видели доказе (Јован 7:45-52). То се може рећи за неке чланове Исусове породице, који у почетку нису озбиљно узели у обзир могућност да је њихов рођак обећани Месија (Јован 7:5). Похвално је што су с временом променили мишљење и поверовали у њега (Дела апостолска 1:14; 1. Коринћанима 9:5; Галатима 1:19). Слично томе, годинама касније су истакнути припадници јудејске заједнице у Риму били спремни да саслушају апостола Павла уместо да поверују гласинама које су ширили противници хришћанства. Када су чули чињенице, неки су постали верници (Дела апостолска 28:22-24).

Данас многи имају негативно мишљење о Јеховиним сведоцима. Зашто? Углавном не зато што су испитали чињенице или нашли доказе да њихова веровања и поступци нису у складу с Библијом. Многи једноставно не могу да верују да би Јеховини сведоци могли бити права религија. Као што смо видели раније, исто такво гледиште су многи имали према хришћанима у првом веку.

Није никакво чудо што се против оних који настоје да следе Исуса говори лоше и што су предмет омаловажавања. Зашто то можемо рећи? Зато што је Исус упозорио своје праве следбенике: „Сви ће вас мрзети због мог имена.“ Али такође их је охрабрио следећим речима: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 10:22).

Јеховини сведоци су послушни Исусовој заповести и труде се да пренесу добру вест о Божјем Краљевству људима широм света (Матеј 28:19, 20). Они који не желе ни да их саслушају ризикују да изгубе могућност да пођу путем који води у вечни живот (Јован 17:3). Како је с вама? Да ли ћете дозволити да вас води први утисак и унапред створено мишљење или ћете бити спремни да отвореног ума испитате чињенице? Не заборавите: Изглед може да превари и први утисак може бити погрешан, али објективно сагледавање чињеница често води до пријатних изненађења (Дела апостолска 17:10-12).

[Слика на 11. страни]

Због првог утиска, многи Јудејци нису прихватили Исуса као Месију

[Слика на 12. страни]

Да ли се ваше мишљење о Јеховиним сведоцима темељи на првом утиску или на чињеницама?