Упознајте боје и тканине библијских времена

ИЗ БИБЛИЈЕ сазнајемо какву су одећу носили људи пре много векова — којих стилова, боја и материјала.

Наравно, Свето писмо није књига која се бави модом и стиловима. Па ипак, те појединости у библијским записима помажу читаоцима да догађаје о којима се говори оживе у мислима.

Примера ради, читамо о Адамовој и Евиној импровизованој одећи — сплели су смоквино лишће и направили покривала за бедра. Међутим, касније су од Бога добили трајније „дуге хаљине од коже“ (Постанак 3:7, 21).

Осим тога, у 28. и 39. поглављу књиге Излазак описано је шта је требало да носи израелски првосвештеник. Та одећа се састојала од ланеног доњег рубља, беле дуге хаљине, истканог појаса, плаве тунике без рукава, извезеног ефода и напрсника, као и турбана са сјајном плочицом од злата. Довољно је да прочитамо како су сви ти скупоцени материјали били уклопљени у делове првосвештеникове одеће па да замислимо величанствен утисак који је остављала његова појава (Излазак 39:1-5, 22-29).

Одећа коју је носио пророк Илија била је толико карактеристична да су други одмах могли схватити о коме се ради само на основу описа његовог изгледа: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око струка.“ Вековима касније, неки су мислили да је Јован Крститељ Илија, делимично због сличности њихове одеће (2. Краљевима 1:8; Матеј 3:4; Јован 1:21).

Тканине и боје. Библија много пута говори о врстама материјала од којих се правила одећа и различитим  бојама и средствима за бојење, као и о предењу, ткању и шивењу. a Најчешће поменути материјали су вуна од домаћих животиња и ланено платно које се добија од биљке лана. Премда је Авељ био познат као пастир, Библија не каже да ли је он гајио овце због вуне (Постанак 4:2). У њој се први пут помиње одећа од финог ланеног платна када се говори о хаљинама у које је фараон обукао Јосифа, који је живео у XVIII веку пре н. е. (Постанак 41:42). Свето писмо практично не помиње да су Јевреји користили памук у израђивању одеће, али је познато да се тај материјал од давнина користи на Блиском истоку.

Од лана и вуне су се добијала фина влакна. Она су се упредала у нити различите дебљине које су се затим ткале како би се добила тканина. И нити и тканине су бојене различитим нијансама. Тканина се затим секла по мери. Делови одеће су  често украшавани везом или нитима различитих боја, што их је чинило много лепшим и скупоценијим (Судије 5:30).

У Библији се често помињу плава, пурпурна и гримизна као боје којима су се бојиле тканине. Израелцима је било заповеђено да на својој одећи „изнад реса на скуту стављају плаву траку“ како би их то увек подсећало на посебан однос који имају са својим Богом, Јеховом (Бројеви 15:38-40). Хебрејске речи текхелет, нијанса плаве, и аргаман, која се обично преводи као „пурпур“, означавале су боје које су се налазиле на првосвештениковој одећи и украсним предметима у светом шатору и храму.

Свети шатор и храмска опрема. Свети шатор у пустињи — а касније храм у Јерусалиму — био је средиште израелске религије. Зато је разумљиво што у Библији налазимо мноштво појединости о томе како је требало подићи и опремити свети шатор и Соломонов храм. Поред материјала и боја, говори се о ткању, бојењу, шивењу и везењу завеса и покривача за шатор.

Бог је својим духом водио врсне занатлије по имену Веселеило и Олијав, као и друге мушкарце и жене. Они су верно извршили посебан задатак и направили шатор састанка достојан за свету службу Јехови (Излазак 35:30-35). У 26. поглављу књиге Излазак, сви материјали и израда сваког дела светог шатора описани су до најситнијих детаља. На пример, огромна шаторска платна разних боја била су исткана од „фино испреденог лана, плавог предива, вуне пурпурне боје и скерлетне тканине“. Већину ових материјала су Израелци понели са собом када су ослобођени из Египта. Посебна пажња је посвећена огромној завеси живих боја на којој су били извезени херувими и која је раздвајала „Светињу од Светиње над светињама“ у унутрашњем делу шатора (Излазак 26:1, 31-33). Сличне детаљне смернице су добили они који су израђивали тканине за храм у Јерусалиму за време краља Соломона (2. Летописа 2:1, 7).

Појединости које су сачуване у Библији говоре нам да су Јевреји из древног доба били веома предузимљиви и маштовити када су радили са  материјалима који су им били доступни. Стварамо слику о једном друштву у ком људи нису једва састављали крај с крајем, обучени у једноличну одећу од неугледних материјала, већ су носили одећу разних боја и стилова, у складу са приликама, годишњим добом и могућностима породице.

Библија нам каже да је Бог Израелцима дао у посед добру земљу, „земљу у којој тече мед и млеко“ (Излазак 3:8; Поновљени закони 26:9, 15). Када су га обожавали на исправан начин, имали су његов благослов. Живот им је био леп, а народ је био срећан и задовољан. На пример, у Светом писму се каже: „Јуда и Израел живели су спокојно, свако под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, све док је [краљ] Соломон био жив“ (1. Краљевима 4:25).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на странама 26, 27]

Вуна и лан

У библијско доба, овце су се углавном гајиле због млека и вуне. Од вуне неколико оваца могла се направити одећа за једну породицу. Уколико би власник имао много оваца, вишак вуне је могао продати израђивачима тканина. У неким градовима и селима су чак постојала њихова занатска удружења. Још од древних времена, стрижа оваца је била један од годишњих послова које су људи обављали (Постанак 31:19; 38:13; 1. Самуилова 25:4, 11).

Ланено платно, омиљени материјал за израду одеће, правило се од влакана биљке лана (Излазак 9:31). Ова биљка се секла непосредно пре него што би достигла пун раст. Стабљике су се сушиле на сунцу и затим потапале у воду како би дрвенасти делови смекшали. Након што би се поново осушиле, стабљике су се ударале да би се влакна раздвојила, а потом су се упредала у нити за ткање. Чланови краљевске породице и људи на високом положају веома су ценили ланену одећу.

[Слика]

Осушена биљка лана пре потапања у воду

[Оквир/Слика на 27. страни]

Предење

Једно влакно — било да је у питању лан, вуна или козја длака — и сувише је слабо и кратко да би се могло користити. Зато се више влакана уврће, то јест упреда да би се добила нит или пређа жељене дебљине и дужине. Библија за „врсну жену“ каже: „Руке своје према преслици пружа, у рукама својим вретено држи“ (Пословице 31:10, 19). Тим речима је описано предење, поступак у ком се користе преслица и вретено, што су у суштини два обична штапа.

Жена у једној руци држи преслицу са свежњем неупредених влакана. Другом руком извлачи неколико влакана и уврће их прстима у нит коју качи за кукицу на крају вретена. За вретено је причвршћен и тег у облику колута који служи као замајац. Док држи вретено усправно и врти га, она упреда влакна у нит одређене дебљине. Упредена нит се намотава на осовину вретена као на калем и то се понавља све док се сва влакна не упреду у једну дугу нит, спремну за бојење или ткање.

[Оквир/Слике на странама 28, 29]

Бојење

После упредања и прања, вунене и ланене нити — или тканине — боје се различитим бојама. Да би се добила тамнија нијанса, више пута се потапају у раствор боје. Пошто је боја веома скупа, вишак се цеди да би се поново користио. Готове нити и тканине се остављају да се осуше.

У древно доба није било синтетичких боја па су људи од биљака и животиња добијали постојане боје у невероватно много нијанси. Примера ради, жута се правила од лишћа бадема и измрвљене коре нара, а црна од коре наровог стабла. Црвену су добијали из корена броћа или од једне врсте штитасте ваши, а плаву од цвета индига. Комбиновањем пигмената из више врста пужева волака могле су се направити разне нијансе, од краљевског пурпура па до плаве и гримизноцрвене.

Колико је било потребно морских пужева да би се обојио неки комад одеће? Од једног пужа се добије тако мало пигмента да је, према једном истраживању, потребно око 10 000 њих да би се дуга хаљина или огртач обојили у интензивну нијансу боје која је одговарајуће названа краљевски пурпур. Каже се да је током владавине вавилонског краља Набонида, вуна пурпурне боје била 40 пута скупља од вуне других боја. Пошто је Тир био чувен по производњи ове скупоцене боје, она је постала позната као тирски пурпур.

[Слике]

Кућица морског пужа

Место где су се материјали потапали у пурпурну боју, Тел Дор, Израел, други или трећи век пре н. е.

[Извор]

The Tel Dor Project

[Оквир/Слика на 29. страни]

Ткање

Од упредених нити ткале су се тканине жељене величине, за прављење одеће и других ствари. На разбоју су биле испреплетене уздужне нити основе и попречне нити потке. Нити потке су се провлачиле наизменично изнад и испод нити основе.

У библијско доба, разбој је био високи усправни рам или рам који се полагао на под. Код неких усправних рамова, за нити основе су на доњем крају били причвршћени тегови који су их држали затегнутима. Древни тегови за разбој откривени су на многим местима у Израелу.

Обично се ткало у кућама, али понекад су се читава села бавила тим занатом. Примера ради, у 1. Летописа 4:21 спомиње се једна ’породица израђивача финог платна‘, што је по свему судећи било удружење ткача.

[Слика на странама 26, 27]

’Плаво предиво и вуна пурпурне боје‘ (Излазак 26:1)