Примери вере

Штитио је своју породицу и постојано бринуо о њој

ЈОСИФ набацује још једну врећу на леђа магарца. Док се погледом опрашта од Витлејема обавијеног тамом, лагано тапше по боку ову малу, али издржљиву товарну животињу. Нема сумње да размишља о дугом путу који га чека. Египат — туђ народ, страни језик и непознати обичаји. Како ли ће се његова мала породица навићи на толико промена?

Није му било лако да пренесе лоше вести својој вољеној жени, Марији, али је скупио снагу и то учинио. Испричао јој је како му се у сну појавио један анђео и пренео му поруку од Бога: Краљ Ирод тражи живот њиховог малог сина! Морали су одмах да пођу (Матеј 2:13, 14). Марија је била веома забринута. Зашто би ико желео да убије њено недужно, безазлено дете? Ни она ни Јосиф то нису могли да схвате. Али веровали су Јехови и припремили се за пут.

Док уснули Витлејем и не слути каква се драма управо одвија, Јосиф, Марија и Исус у окриљу мрака полазе на пут. На источном небу назире се свитање зоре, а Јосиф води своју породицу ка југу питајући се шта их све још чека. Како ће скромни тесар успети да заштити своју породицу од тако моћних сила? Хоће ли увек моћи да их збрине? Да ли ће постојано извршити тежак задатак који му је поверио Јехова Бог — да подиже ово посебно дете и брине о њему? Пред Јосифом стоје огромни изазови. Док будемо осматрали како се он суочио с њима, видећемо због чега је Јосиф пример вере за очеве и све нас данас.

Штитио је своју породицу

Месецима раније, у његовом родном Назарету, ток Јосифовог живота се потпуно променио када се верио са Илијевом ћерком Маријом. Познавао ју је као беспрекорну, верну девојку. Али онда је чуо да је трудна! Намеравао је да се тајно разведе од ње како би је заштитио и поштедео срамоте. a Међутим, у сну му се јавио један анђео и објаснио да је Јехова путем светог духа учинио да Марија затрудни. Још му је рекао да ће дете које она носи „спасти свој народ од њихових греха“. Такође га је охрабрио речима: „Не бој се да доведеш кући Марију, своју жену“ (Матеј 1:18-21).

Пошто је био праведан и послушан, Јосиф је учинио управо тако. Прихватио је невероватно тежак задатак — да одгаји дете, али не своје већ Божјег најдражег сина. Касније је из послушности царској наредби о попису пошао са својом трудном женом у Витлејем. Тамо се дете родило. b

Јосиф се није вратио с породицом у Назарет. Настанили су се у Витлејему, у близини Јерусалима. Били су сиромашни, али Јосиф је чинио све што је могао како Марија и Исус не би осетили оскудицу и недаће. Недуго након Исусовог  рођења, почели су да живе у скромној кући. Када је Исус имао вероватно нешто више од годину дана, у њиховом животу је наступила још једна велика промена.

Посетили су их непознати људи, астролози са истока, вероватно из далеког Вавилона. Пратили су звезду која их је довела до куће Јосифа и Марије тражећи дете које ће постати јудејски краљ. Били су пуни поштовања.

Међутим, свесно или несвесно, астролози су изложили дете великој опасности. Звезда коју су видели није их одмах одвела у Витлејем него најпре у Јерусалим. Тамо су злом краљу Ироду испричали да траже дете које ће постати јудејски краљ, распламсавши тиме његову љубомору и бес. (Видети чланак „Питања читалаца — ко је послао ’звезду‘ која је водила мудраце?“, на страни 29.)

На сву срећу, као што ћемо видети, умешао се неко много снажнији од Ирода. Посетиоци су великодушно даровали породицу. Мора да је Јосифу и Марији било врло необично што су одједном поседовали „злато, тамјан и смирну“ — праве драгоцености! Пошто су астролози намеравали да се врате краљу Ироду и јаве му где су пронашли дете, Јехова их је спречио у томе. У сну им је наложио да се врате кући другим путем (Матеј 2:1-12).

Убрзо након што су астролози отишли, Јеховин анђео је упозорио Јосифа: „Устани, узми дете и његову мајку и бежи у Египат, и остани тамо док ти не кажем да се вратиш, јер ће Ирод тражити дете да га погуби“ (Матеј 2:13). Као што смо видели на почетку, Јосиф је одмах послушао. Безбедност детета је ставио испред свега другог и одвео је своју породицу у Египат. Пошто су им пагански астролози даровали скупоцене поклоне, имали су довољно средстава да привремено бораве у страној земљи.

У апокрифним митовима и легендама њихов пут у Египат проткан је невероватним детаљима. Говори се да је Исус чудом скратио путовање, проузроковао да пљачкаши постану безопасни и чак учинио да се палме са гроздовима урми савију пред његовом мајком и подаре јој своје плодове. c Али заправо, то је био дуг и напоран пут у непознато.

Родитељи могу много научити од Јосифа. Он је спремно прекинуо посао и жртвовао личну удобност да би заштитио своју породицу од опасности. Јасно је да је на бригу о породици гледао као на свету  дужност коју је добио од Јехове. Родитељи данас одгајају децу у поквареном свету пуном злих утицаја који младе могу довести у опасност, искварити их или им чак уништити живот. За сваку су похвалу мајке и очеви који поступају одлучно попут Јосифа и дају све од себе како би заштитили децу од таквих утицаја.

Бринуо је о својој породици

Изгледа да Јосифова породица није дуго боравила у Египту јер му је анђео убрзо јавио да је Ирод умро. Јосиф се с породицом вратио у своју земљу. У једном древном пророчанству је речено да ће Јехова позвати свог сина „из Египта“ (Матеј 2:15). Јосиф је тако допринео испуњењу пророчанства. Куда ће сада одвести своју породицу?

Био је врло опрезан. С правом се плашио Иродовог наследника Архелаја, злог човека који је исто тако одисао убилачком мржњом. Захваљујући Божјем вођству повео је своју породицу на север, далеко од Јерусалима и његових сплетки, у свој родни Назарет у Галилеји. Тамо су он и Марија подизали своју децу (Матеј 2:19-23).

Водили су једноставан живот, али он нимало није био лак. Библија Јосифа назива тесарем и при том користи реч за занат који обухвата много послова повезаних са обрађивањем дрвета. Ту спада обарање стабала, довлачење дрвне грађе и сушење дрвета како би се могло користити за изградњу кућа, прављење чамаца, мостића, приколица, точкова, јармова и другог пољопривредног оруђа (Матеј 13:55). Био је то тежак физички посао. Тесари из библијског доба често су радили испред своје скромне куће или у радионици поред ње.

Јосиф је користио много алата од којег је нешто сигурно наследио од свог оца. Вероватно је имао угаоник, висак, конац за обележавање, малу секиру, тестеру, брадву, чекић, маљ, длета, сврдло које се окретало повлачењем лука, различите врсте лепка, а можда и понеки клин премда су они били прилично скупи.

Замислите Исуса као малог дечака како посматра свог поочима док ради. Широм отворених очију с пажњом прати сваки Јосифов покрет и диви се снази тих широких рамена и снажних руку, умешности прстију и зналачком погледу у очима. Можда је Јосиф поучавао свог малог сина неким једноставним пословима као што је равнање храпавих дрвених површина помоћу осушене рибље коже. Вероватно га је научио како да разликује различите врсте дрвета које је користио — сикомору, храст и маслину.

Исус је такође знао да су те снажне руке које обарају стабла, тешу греде и чврсто их спајају исте оне нежне руке у чијем су загрљају осећали топлину он, његова мајка, браћа и сестре. Јосиф и Марија су очигледно имали велику породицу и поред Исуса су добили још најмање шесторо деце (Матеј 13:55, 56). Зато је Јосиф морао  још марљивије да ради како би збринуо све њих.

Међутим, Јосиф је разумео да су духовне потребе његове породице најважније. Зато је издвајао време да поучава децу о Јехови Богу и његовим законима. Он и Марија су их редовно водили у оближњу синагогу, где се наглас читао и тумачио Закон. Можда је Исус након тога постављао прегршт питања оцу, који је давао све од себе да задовољи његову духовну глад. Јосиф је такође водио породицу на верске празнике у Јерусалим. За годишње обележавање Пасхе требало им је око две седмице — да превале пут од преко 100 километара до Јерусалима, присуствују прослави и затим се врате кући.

Поглавари породица данас следе његов пример. Они се жртвују за своју децу стављајући духовну поуку испред свега другог, па и материјалних удобности. Дају све од себе како би их водили на веће и мање хришћанске састанке. Попут Јосифа, свесни су да не постоји бољи начин за улагање у будућност њихове деце.

„Забринути смо те тражили“

Када је Исус имао 12 година, Јосиф је по обичају кренуо с породицом у Јерусалим. Била је Пасха, време празника, и велике породице су путовале у дугим поворкама, прелазећи пределе обрасле бујним пролећним растињем. Док су се приближавали стеновитим стазама које воде до узвишења на коме се налазио Јерусалим, многи би запевали псалме познате као песме за успињање (Псалам 120–134). Град је врвео стотинама хиљада људи. После празника, породице би полако кретале кући. Јосиф и Марија су имали пуне руке посла па су претпоставили да је Исус у близини, можда с неким рођацима. Тек кад су читав дан хода одмакли од Јерусалима, схватили су да се догодило нешто страшно — Исус није био ту! (Лука 2:41-44).

 Обузети страхом, вратили су се истим путем до Јерусалима. Како ли им је тај град сада деловао пусто и другачије док су пуни зебње лутали његовим улицама и дозивали свог сина. Где би дечак могао бити? Да ли се Јосиф након три дана тражења забринуо да је страшно изневерио Јехову, не испунивши свети задатак који му је био поверен? На крају су отишли у храм. Тамо су наставили да га траже све док нису ушли у једну просторију где су били окупљени многи учени људи, добри познаваоци Закона, а међу њима и Исус! Замислите олакшање које су осетили Јосиф и Марија! (Лука 2:45, 46).

Исус је слушао ове учене људе и постављао им бројна питања. Ти људи су били одушевљени дететовом оштроумношћу и његовим одговорима. Марија и Јосиф су били затечени. У библијском запису се не каже да је Јосиф изговорио и једну једину реч. Али Маријине речи живописно осликавају њихова осећања: „Дете, зашто си нам то учинио? Твој отац и ја забринути смо те тражили“ (Лука 2:47, 48).

У неколико вештих потеза, Божја Реч реално осликава родитељство. То може бити веома стресно — чак и ако је дете савршено! Одгајање деце у данашњем опасном свету може донети много бриге, али очеви и мајке налазе утеху у сазнању да и Библија говори о изазовима с којима се они суочавају.

Исус се налазио тамо где се осећао најближе свом небеском Оцу, Јехови, и упијао сваку реч о њему. Због тога је својим родитељима искрено одговорио: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“ (Лука 2:49).

Јосиф је сигурно касније често размишљао о овим речима. Можда је због њих био поносан на свог сина. На крају крајева, уложио је много труда и снаге да га поучи да тако гледа на Јехову Бога. Код Исуса је већ у том раном узрасту реч „отац“ будила веома позитивна осећања — понајвише захваљујући Јосифовом примеру.

Уколико сте отац, да ли увиђате да имате част да дочарате својој деци шта значи отац који воли и штити? Такође, ако сте очух или имате усвојену децу, не заборавите Јосифов пример и нека свако ваше дете осећа да је драгоцено и јединствено. Помозите им да се приближе свом небеском Оцу, Јехови Богу.

Био је веран и постојан

Касније у Библији о Јосифовом животу налазимо само понеки детаљ, али сваки од њих вреди поближе осмотрити.  Сазнајемо да је Исус и даље био послушан својим родитељима. Такође читамо: „Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи“ (Лука 2:51, 52). Шта из ових речи сазнајемо о Јосифу? На пример, видимо да је он као отац и даље преузимао вођство у свом дому јер је његов савршени син поштовао његов ауторитет и био му подложан.

Такође запажамо да је Исус напредовао у мудрости. Јосиф је сигурно имао удела у том напретку. У то време се међу Јеврејима могла чути једна стара изрека, наиме да само људи неоптерећени свакодневним обавезама могу постати мудри, док занатлије попут тесара, ратара и ковача „не могу говорити о правди и просуђивању и није им место тамо где се казују поучне приче“. Касније је Исус разоткрио бесмисленост те изреке. Сигурно је као дечак често слушао свог поочима, скромног тесара, како мудро говори о Јеховиној „правди и просуђивању“.

Можемо разумети да је Јосиф допринео и Исусовом физичком развоју. Он и Марија су добро бринули о Исусу и зато је он израстао у снажног и здравог човека. Надаље, Јосиф је поучио свог сина да буде вешт у послу. Исус није био познат само као тесарев син већ и као „тесар“ (Марко 6:3). Из тога видимо да га је добро поучавао. Мудро је да се поглавари породица угледају на Јосифа тако што брину о добробити своје деце и пружају им практичну поуку како би се касније могла сама бринути о себи.

Када се у Библији говори о Исусовом крштењу у 30. години живота, Јосиф се више не помиње. На основу чињеница може се закључити да је Марија била удовица у време када је Исус започео своју службу. (Видети оквир „Када је Јосиф умро?“ на страни 27.) Па ипак, Јосиф је оставио дубок траг својим изврсним примером као отац који је штитио своју породицу, бринуо о њој и био постојан до самог краја. Сваки отац, сваки поглавар породице и сваки хришћанин може пуно тога научити из Јосифовог примера вере.

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

Када је Јосиф умро?

Знамо да је Јосиф био жив када је Исус имао 12 година. У том узрасту би већина младих Израелаца почела да учи очев занат и постали би шегрти са 15 година. Јосиф је очигледно поживео довољно дуго да научи Исуса тесарском занату. Да ли је био жив када је Исус започео своју службу са око 30 година? По свему судећи није. У Библији се у том периоду помињу Исусова мајка, браћа и сестре, али не и отац. Исус је чак једном назван „Маријин син“ а не Јосифов (Марко 6:3). За Марију се говори да је преузимала иницијативу и сама доносила одлуке без договора с мужем (Јован 2:1-5). То би било веома необично у библијска времена, осим уколико је била удовица. На крају, када је Исус умирао, поверио је бригу о својој мајци апостолу Јовану (Јован 19:26, 27). То не би било потребно да је Јосиф још увек био жив. Очигледно је умро док је Исус био младић. Као најстарији син, Исус је сигурно преузео тесарски посао и бринуо о породици све до свог крштења.

[Слика на 24. страни]

Јосиф је одлучно и самопожртвовано штитио своје дете

[Слика на 25. страни]

Јосиф је напорно радио да би збринуо породицу

[Слика на 26. страни]

Јосиф је редовно водио породицу у јерусалимски храм

[Слика на 28. страни]

Јосиф је поучио свог сина тесарском занату