Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

Шта је „судска столица“ пред коју је изведен апостол Павле?

Према запису из Дела апостолских 18:12, 13, Јудејци у Коринту су оптужили Павла да је на незаконит начин покушавао да преобрати људе на своју веру. Због тога су га одвели пред „судску столицу“, која се на грчком звала вима, што значи „корак“. У древном Коринту је постојало уздигнуто постоље, или платформа, близу центра агоре, градског трга који се можда налазио свега неколико корака од синагоге. Због таквог положаја, постоље је било погодно за обраћање народу. Било је направљено од плавог и белог мермера и богато украшено финим резбаријама, а у склопу њега налазиле су се и две чекаонице с клупама од мермера и подним мозаицима.

Изгледа да је то била судска столица пред коју је апостол Павле изведен у време проконзула Галиона, римског управитеља Ахаје. Са тог места су званичници саслушавали спорове и изрицали пресуде пред окупљеним мноштвом.

У грчким градовима-државама, било је уобичајено да се скупштина састане испред судске столице, одакле су се решавала сва питања од јавног значаја. Када се у стиховима који говоре о Исусовом суђењу као што су Матеј 27:19 и Јован 19:13 спомиње место са ког се Понтије Пилат обраћао народу, користи се грчка реч вима (Дела апостолска 12:21).

Зашто је начин на који је Исус погубљен био камен спотицања за неке Јудејце?

Апостол Павле је говорећи о раним хришћанима рекао: „Ми проповедамо Христа прибијеног на стуб, који је Јудејцима камен спотицања, а незнабошцима лудост“ (1. Коринћанима 1:23). Зашто би начин на који је Исус погубљен некоме био камен спотицања?

У вези са Исусовим погубљењем и културом првог века на Блиском истоку, библиста Бен Видерингтон каже да је то била „најсрамнија смрт у тадашњем свету. Ни под којим околностима није се сматрала племенитим мучеништвом“. Он такође каже: „Људи су у то време веровали да је начин смрти много откривао о нечијој личности. Судећи по томе, Исус би био обичан злочинац, човек крив за велеиздају, неко ко је заслужио казну намењену бунтовним робовима.“ Имајући у виду културу из које су први хришћани потекли, тешко је поверовати да би измислили записе о Исусовој смрти и његовом ускрсењу.