Библија мења животе

ШТА је помогло жени са Филипина да престане са злоупотребом алкохола и побољша свој породични живот? Зашто је један страствени каратиста из Аустралије постао мирољубиви верник који разговара са другима о својим уверењима? Прочитајте њихове приче.

’Промене се нису десиле преко ноћи‘ — КАРМЕН АЛЕГРЕ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1949.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ФИЛИПИНИ

У ПРОШЛОСТИ: ПРЕТЕРИВАЛА У ПИЋУ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Рођена сам у Сан Фернанду, у провинцији Камаринес Сур. Међутим, већ дуго живим у Антиполу, у провинцији Ризал. Када сам се доселила, Антиполо је био миран градић окружен ливадама и шумама у брдовитом подручју. Ретко сам виђала некога на улици након што падне мрак. Међутим, сада је то велики град са пуно људи.

Након неког времена, упознала сам Бенџамина и касније смо се венчали. Схватила сам да је брачни живот много тежи него што сам замишљала. Бежећи од проблема, почела сам да тражим утеху у пићу. Постала сам тешка особа, што се могло видети у мом опхођењу према мужу и деци. Нисам имала самоконтролу и стрпљење и нисам поштовала мужа. Наравно, наш породични живот није био нимало срећан.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Пошто је сестра мог мужа, Едита, Јеховин сведок, предложила је Бенџамину и мени да проучавамо Библију. Ми смо пристали, надајући се да ће то побољшати наш породични живот.

Док смо проучавали, сазнали смо многе дивне истине из Библије. Речи из Откривења 21:4 оставиле су посебан утисак на мене. Говорећи о онима који ће у будућности живети на рајској земљи под Божјим Краљевством, стих каже да ће Бог „обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“. Желела сам да будем међу онима који ће то доживети.

Увидела сам да је неопходно да из корена променим своје ставове и навике. Иако се промене нису десиле преко ноћи, с временом сам престала да претерујем у пићу. Такође сам научила да будем блага и стрпљива према мужу и деци. Штавише, сада поштујем мужа и пружам му подршку док се брине о породици.

 Када смо нас двоје почели да посећујемо састанке Јеховиних сведока, на нас је веома утицало оно што смо видели. Међу Сведоцима се нико не коцка, не опија нити има предрасуде. Према свима се опходе с достојанством и поштовањем. Били смо уверени да смо пронашли праву религију (Јован 13:34, 35).

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Наш породични живот се знатно побољшао. Бенџамин и ја смо срећни у браку и с радошћу поучавамо друге о Библији. Наша два одрасла сина заједно са својим женама такође су почели да проучавају. Надамо се да ће нам се једном придружити у служењу Јехови. Ово је заиста најбољи начин живота.

„Осећао сам се непобедиво“ — МАЈКЛ БЛАНЗДЕН

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1967.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: АУСТРАЛИЈА

У ПРОШЛОСТИ: СТРАСТВЕНИ КАРАТИСТА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрастао сам у Олберију, лепом и развијеном граду у Новом Јужном Велсу. Као и у већини градова, и у њему има криминала. Ипак, Олбери је познат као безбедно место за живот.

Имао сам лепо детињство. Иако су се моји родитељи развели када сам имао седам година, побринули су се да мој брат, две сестре и ја имамо све што нам треба. Ишао сам у најбољу приватну школу у граду. Отац је желео да након школе започнем успешну пословну каријеру. Међутим, мене је више занимао свет спорта, јер сам био добар у бициклизму и каратеу. Зато сам се запослио у сервису аутомобила да бих имао довољно времена и енергије за бављење спортом.

Поносио сам се својом одличном кондицијом. У неким тренуцима, осећао сам се непобедиво. Имао сам довољно снаге да без проблема савладам било кога. Али мој учитељ каратеа је, знајући да сам био у искушењу да злоупотребим своју снагу, у мене усађивао строгу дисциплину и моралне вредности. Стално је истицао важност послушности и оданости.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Када сам почео да проучавам Библију, сазнао сам да Јехова мрзи насиље (Псалам 11:5). У почетку сам мислио да карате не спада у насилне спортове, већ да је безопасна спортска дисциплина. Сматрао сам да су врлине и етички принципи које заступа поприлично у складу с оним што Библија научава. Сведоци који су са мном проучавали били су веома стрпљиви. Никада ми нису рекли да морам да оставим борилачке вештине. Једноставно  су наставили да ме поучавају истини из Библије.

Док сам боље упознавао Библију и продубљивао своје пријатељство са Јеховом, почео сам да гледам на ствари из другог угла. Био сам задивљен примером који је оставио Божји Син, Исус. Иако је био веома моћан, никада није прибегавао насиљу. Погодиле су ме у срце његове речи забележене у Матеју 26:52: „Сви који се мача хватају од мача ће и погинути.“

Што сам више учио о Јехови, то сам га више волео и поштовао. Много ми је значила помисао на то да је нашем мудром и моћном Створитељу стало до мене лично. Помогло ми је сазнање да чак и ако га изневерим или пожелим да се предам, он неће одустати од мене докле год се трудим. Утеху сам пронашао у његовом обећању: „Ја, Јехова, твој Бог, држим те за десницу и кажем ти: ’Не бој се. Ја ћу ти помоћи‘“ (Исаија 41:13). Када сам схватио колику је љубав показао према мени, нисам желео да то изгубим.

Знао сам да ће напуштање каратеа бити најтежа ствар у мом животу. Али такође сам знао да ћу тиме обрадовати Јехову, и био сам убеђен да је свака жртва вредна тога. Мислим да је пресудан тренутак био када сам прочитао Исусове речи из Матеја 6:24: „Нико не може робовати двојици господара.“ Схватио сам да је немогуће служити Јехови целим срцем и уједно тренирати карате, јер би карате неизбежно поново заузео прво место. Дошло је време да изаберем свог господара.

Није било лако напустити карате. У мени се водила унутрашња борба. С једне стране, желео сам да обрадујем Јехову. Али, такође сам осећао да бих изневерио свог учитеља каратеа. Они који се баве борилачким вештинама често на издају гледају као на неопростив грех. Неки чак изврше самоубиство јер не могу да поднесу ту срамоту.

Нисам имао храбрости да свом учитељу објасним своју одлуку. Једноставно сам отишао и прекинуо контакт с њим и осталима с каратеа. Био сам сигуран да је то што сам напустио карате била права ствар. Ипак, осећао сам и грижу савести јер сам пропустио прилику да објасним своја уверења и причам о својој вери другима. За мене је то било као да сам изневерио Јехову пре него што сам уопште и почео да му служим. Све је то било јако мучно. Често сам покушао да се молим Јехови, али би ме савладале емоције и горко бих заплакао.

Мора да је Јехова видео нешто добро у мени јер је подстакао браћу и сестре из скупштине да ми пруже подршку. Њихова љубав, утеха и пријатељство били су нешто посебно. Утеху ми је такође пружио библијски запис о Давиду и Витсавеји. Иако је Давид озбиљно грешио, Јехова му је опростио након што се искрено покајао. Размишљање о томе ми је помогло да исправно сагледам своје слабости.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Пре него што сам почео да проучавам, нисам пуно марио за друге — све се вртело око мене. Али, захваљујући Јехови и мојој дивној жени с којом сам у браку седам година, сада сам много саосећајнији. За нас је благослов то што проучавамо Библију с многим особама, од којих неке имају тешке околности. То што видим како Јеховина љубав утиче на животе других доноси ми више среће него што би ми донела каријера врхунског каратисте.

[Истакнути текст на 14. страни]

„Много ми је значила помисао на то да је нашем мудром и моћном Створитељу стало до мене лично“

 [Оквир/Слика на 15. страни]

„Хвала вам за ову дивну рубрику!“

Да ли сте уживали читајући претходне животне приче? То су само две од преко педесет прича објављених у Стражарској кули, почев од августа 2008. Рубрика „Библија мења животе“ постала је омиљена међу нашим читаоцима. Зашто им се толико свидела?

Особе које се спомињу у овим чланцима имају различиту прошлост. Пре него што су упознали Јехову Бога, неки су донекле били успешни али нису пронашли прави смисао живота. Други су се суочавали са озбиљним изазовима, као што је насилна нарав или злоупотреба дроге и алкохола. Неки су поучавани о Јехови у детињству али су се касније удаљили од њега. Сви ти примери показују да се особа може променити како би угодила Богу и да то увек доноси благослове. Како су ове приче утицале на наше читаоце?

Једна читатељка описује како је чланак из издања од 1. фебруара 2009. користио неким затвореницама у женском затвору.

◼ „Многе затворенице се могу поистоветити са особама из овог чланка“, каже она. „Посебно су на њих утицале фотографије ’пре‘ и ’после‘, као и описи некадашњег начина живота тих људи. Многе осуђенице имају сличну прошлост. Две од њих су након читања чланка почеле да проучавају Библију.“ (С. В.)

Животне приче из ове рубрике нарочито су утицале на неке читаоце. На пример, у издању од 1. априла 2011. о свом животу је причао Гвадалупе Виљареал, који је прекинуо са хомосексуалним поступцима како би служио Јехови. Запазите два писма од многих која су послали наши читаоци.

◼ „Дубоко ме је дирнула Гвадалупеова прича. Дивно је видети како љубав према Јехови и његовој Речи може у потпуности променити особу!“ (Л. Ф.)

◼ „Раније сам се трудила да о својој вери говорим са свима, па и са хомосексуалцима. Међутим, приметила сам да се у скорије време не обазирем на њих или их чак избегавам. Овај чланак је управо оно што ми је требало. Помогао ми је да на људе гледам попут Јехове — као на оне који ће му једног дана можда служити.“ (М. К.)

Животна прича Викторије Тонг, објављена у издању од 1. августа 2011, такође је оставила утисак на многе. Викторија описује своје тешко детињство. Признаје да јој је било тешко да прихвати да је Јехова воли, чак и након што му је годинама служила. Такође описује шта јој је помогло да се с временом увери у његову љубав. Погледајте шта неки читаоци кажу за њену причу.

◼ „Оно што је Викторија испричала погодило ме је право у срце. И ја сам доживела много трагедија. Стално се борим са негативним размишљањем — упркос томе што сам већ дуго крштен Сведок. Али њен пример ме је подстакао да се још више трудим да на себе гледам онако како ме Јехова види.“ (М. М.)

◼ „У младости сам био зависник од порнографије. Недавно сам поновио грешку из прошлости. Тражио сам помоћ хришћанских старешина и полако успевам да се изборим са својим проблемом. Старешине су ме увериле у Божју љубав и милосрђе. Ипак, понекад се осећам безвредно, као неко кога Јехова не може волети. Викторијин пример ми је помогао. Сада увиђам да када помислим да ми Бог никако не може опростити, то је као да кажем да жртва његовог Сина није довољна да покрије моје грехе. Одвојио сам овај чланак да бих могао да га читам и размишљам о њему сваки пут када ме обузме осећање безвредности. Хвала вам за ову дивну рубрику!“ (Л. К.)