Приближимо се Богу

Да ли Бог памти грехе које је опростио?

ЈЕДНОМ речју, одговор је не. Јехова је дао обећање у вези са онима који су у његовој наклоности: „Опростићу им њихов преступ и више се нећу сећати њиховог греха“ (Јеремија 31:34). Јехова нас на тај начин уверава да када он опрости грешницима који се кају, више се не сећа њихових греха. Да ли је могуће да Створитељ читавог свемира не може да се сети преступа које је опростио? Речи пророка Језекиља нам помажу да боље разумемо како Бог опрашта и заборавља. (Прочитајте Језекиља 18:19-22.)

Јехова је преко Језекиља осудио неверни народ Јуде и Јерусалима. Народ је у целини престао да служи Јехови а земља се испунила насиљем. Јехова је прорекао да ће Вавилонци уништити Јерусалим. Али усред изрицања те осуде, он пружа и поруку наде. Сваки појединац је имао избор — свако је био одговоран за своје поступке (стихови 19, 20).

Шта би се десило ако би се неко променио и почео да чини добро? Јехова је рекао: „Ако се онај ко је зао одврати од свих својих греха које је починио и почне се држати свих мојих одредаба и поступати по правди и праведности, остаће жив. Неће умрети“ (стих 21). Дакле, Јехова је био ’спреман да опрости‘ преступнику који се одвратио од своје непослушности и искрено покајао (Псалам 86:5).

Како Бог гледа на грехе таквог човека? „Сви преступи које је починио биће му заборављени“, објаснио је Јехова (стих 22). Запазите да ће његови греси бити заборављени, то јест Бог их се више неће сећати. Зашто је то значајно?

Хебрејска реч која се у Библији преводи глаголом „сећати се“ не значи само сетити се прошлости. У једном делу се каже да тај израз „прилично често означава конкретну радњу или се појављује у комбинацији са глаголима који означавају радњу“. Стога, „сетити се“ значи „предузети акцију“. Зато, када Јехова каже да се неће сећати греха преступника, он заправо каже да неће предузети ништа против њега тако што би га оптужио или казнио. a

Речи из Језекиља 18:21, 22 стварају у мислима дирљиву слику о величини Божјег праштања. Када нам он опрости, никада се више неће враћати на наше грехе. Напротив, он их оставља у прошлости (Исаија 38:17). То је као да брише сећање на њих (Дела апостолска 3:19).

Пошто смо несавршени, потребно нам је Божје милосрђе. На крају крајева, често грешимо (Римљанима 3:23). Али Јехова нас уверава у то да ће нам радо опростити ако се искрено покајемо. А када опрашта, он заборавља — не износи поново наше грехе како би нас оптужио или казнио. Заиста утешна мисао! Да ли вас Божје милосрђе подстиче да му се приближите?

Предлог за читање Библије у јулу:

◼ Језекиљ 6–20

[Фуснота]