Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто је Бог тражио од својих слугу да ступају у брак само са суверницима?

Зашто је Бог тражио од својих слугу да ступају у брак само са суверницима?

Питања читалаца

Зашто је Бог тражио од својих слугу да ступају у брак само са суверницима?

▪ У Закону који је Јехова Бог дао Израелу налазила се и заповест у вези са припадницима околних народа: „Не склапај бракове с њима. Своју кћер немој дати њиховом сину, и њихову кћер немој узети за свог сина“ (Поновљени закони 7:3, 4). Због чега је Бог то забрањивао?

Као прво, Јехова је знао да Сатана жели да исквари израелски народ тако што би га навео да служи лажним боговима. Бог им је зато забранио да ступају у брак са онима који му не служе, рекавши: „Јер би они одвратили твог сина од мене, па би он служио другим боговима.“ У питању је било нешто веома озбиљно. Ако би израелски народ почео да служи другим боговима, изгубио би Божју наклоност и заштиту и постао лак плен својим непријатељима. Да ли би онда из тог народа могао доћи обећани Месија? Очигледно је Сатани било у интересу да наведе Израелце да се венчавају са припадницима околних народа.

Као друго, немојмо изгубити из вида да је Бог био заинтересован за своје слуге као појединце. Он је знао да њихова добробит и срећа зависе од доброг односа с њим. Да ли је Јехова био с правом забринут да би на његове слуге могао лоше утицати брак с неким ко му не служи? Узмимо за пример краља Соломона. Њему је било познато Јеховино упозорење у вези са женама из других народа: „Сигурно [ће] навести ваше срце да се окрене њиховим боговима.“ Пошто је био изузетно мудар човек, можда је мислио да му није потребан Божји савет, да он за њега не важи, и зато га је занемарио. С каквим исходом? „Његове жене [су] на крају завеле његово срце [...] да се окрене другим боговима.“ Заиста трагично! Соломон је изгубио Јеховино одобравање, а због његове неверности у народу је дошло до раздора (1. Краљевима 11:2-4, 9-13).

Неки би можда рекли да постоје изузеци. На пример, Израелац по имену Малон оженио се Моавком Рутом, која је постала изванредан Божји слуга. Па ипак, било је ризично ступити у брак са Моавком. Нигде у Библији се не каже да је то била добра одлука. Малон је умро млад, вероватно пре него што је Рута прихватила Јехову за свог Бога. Његов брат Хелеон се оженио Моавком Орфом, која је остала привржена „својим боговима“. С друге стране, Воз је узео Руту за жену након што је она већ неко време служила Јехови. Заправо, говорећи о њој као о обраћенику на јудејску веру, Јудејци су је касније чак назвали „савршеним прозелитом“. Тај брак је и за Воза и за Руту био благослов (Рута 1:4, 5, 15-17; 4:13-17).

Да ли је мудро размишљати да пример Малона и Руте на неки начин оспорава Јеховин савет о ступању у брак само са суверником? То би било исто као када би неко користио пример коцкара који је добио премију као доказ да је коцкање прихватљив начин зарађивања за живот.

Библија и данас подстиче хришћане да се венчају „само у Господу“. Такође упозорава: „Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима.“ Ови савети су упућени Божјим слугама које желе да ступе у брак. Онима који су већ у браку са особом која не служи Јехови Библија пружа практичне савете како да учине најбоље што могу у својим околностима (1. Коринћанима 7:12-16, 39; 2. Коринћанима 6:14). Сви ови савети показују да Јехова Бог, Оснивач брака, жели да будемо срећни док му служимо — било сами, било у браку.