Библија мења животе

ЗАШТО је човек који је одгајан као предани католик и који је имао успешну каријеру у правосуђу постао Јеховин сведок? Шта је подстакло једног терористу да прекине с насиљем и посвети се служби проповедања? Прочитајте шта они кажу о томе.

„Сада боље разликујем добро од лошег“ — СЕБАСТИЈАО АЛВЕС ЖУНКЕИРА

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1946.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: БРАЗИЛ

У ПРОШЛОСТИ: ПРЕДАНИ КАТОЛИК

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Моја породица је живела на селу, око шест километара од места Пикети. Родитељи су имали мало земље која је рађала довољно за наше основне потребе. Моја школа је била у Пикетију, тако да сам купио стари бицикл да бих лакше стизао до ње. Иако су људи у том делу земље били сиромашни, Пикети је био чисто место у којем није било пуно криминала. Већина мушкараца је радила у фабрици оружја за војску.

Волео сам да учим и успео сам да се у оближњем граду упишем у ваздухопловну војну школу, у којој сам 1966. стекао звање подофицира. Након тога сам завршио правни факултет. Касније сам конкурисао за шефа полиције. Положио сам државни испит 1976. и добио посао. Повремено сам радио као управник затвора. Јеховини сведоци су често долазили и тражили дозволу да проповедају затвореницима. Увек би и са мном разговарали о Библији. Пошто сам био веома побожан, на мене је оставило утисак када сам сазнао да је Божје име Јехова и да могу бити његов пријатељ.

Постепено сам напредовао у правосудном систему. Положио сам још један државни испит и 1981. сам постао судија савезне државе Сао Пауло. Године 2005. постављен сам за судију апелационог суда са седиштем у Сао Паулу.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Убрзо након што сам дипломирао права, почео сам да читам Библију — што је умногоме променило мој начин размишљања. Био сам предани католик. У породици смо имали свештенике и бискупа. Поред тога, помагао сам свештенику током мисе тако што сам читао изабране делове из молитвеника пре него што он одржи проповед. У католичком домаћинству није био обичај да се чита Библија. Зато се моја мајка веома забринула и покушала је да ме одврати од тога, говорећи да ћу изгубити разум. Па ипак, наставио сам да читам  Библију јер нисам видео ништа лоше у томе.

Чини ми се да је моја радозналост одиграла велику улогу. Хтео сам да сазнам више о свештеницима и њиховом положају у цркви. Такође сам почео да читам о покрету теологије ослобођења, али логика њених заговорника имала је толико недостатака да нисам видео никакав смисао тога.

У то време је мој зубар, који је био будиста, добио књигу Да ли је човек настао еволуцијом или стварањем? a Понудио је књигу мени и ја сам је узео мислећи да ће бити занимљиво да је читам уз Дарвинову књигу Постанак врста. Начин резоновања у књизи Да ли је човек настао еволуцијом или стварањем? био је веома снажан, логичан и уверљив. Потпуно сам се уверио да је теорија еволуције неоснована.

Читање књиге о стварању продубило је моју знатижељу. Желео сам да набавим још књига Јеховиних сведока. Чуо сам за једног механичара који је Сведок. Причао сам с њим и он ми је дао неке књиге. Тада нисам прихватио понуду да проучавам Библију са Сведоцима. Сматрао сам да то могу и сам.

Када сам почео да читам Библију, мислио сам да је мудро да као породичан човек то радим и са својом породицом. Зато смо сваке седмице заједно читали и проучавали Библију. Свештеници и бискупи су имали велики утицај у нашој католичкој породици. Зато ми је пажњу привукло оно што сам прочитао у Јовану 14:6: „Исус му [ученику Томи] одговори: ’Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене.‘“ Након што сам помно истражио ту тему, уверио сам се да наше спасење долази од Јехове преко Исуса. С друге стране, ми смо били поучавани да је спасење могуће захваљујући свештеницима.

На мој став према Католичкој цркви и њеним учењима утицала су још два библијска стиха. Један је из Пословица 1:7, где пише: „Страх од Јехове почетак је знања. Луди презиру мудрост и поуку.“ А други је из Јаковљеве 1:5: „Ако неком од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он великодушно даје свима, и то без прекоравања, и он ће му је дати.“ Имао сам неутољиву жеђ за знањем и мудрошћу, што у цркви нисам могао да добијем. Зато сам престао да идем.

Године 1980, моја жена је почела да проучава Библију са Сведоцима. Сваки пут када сам био код куће, и ја сам присуствовао. Касније сам пристао да проучавам. Међутим, прошло је доста времена пре него што смо одлучили да постанемо Јеховини сведоци. Жена се крстила 1994, а ја 1998.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Наше четворо деце сада имају испуњен живот због тога што су поучавани Јеховиним начелима (Ефешанима 6:4). Имамо два сина који дају све од себе док се брину за духовне потребе других Сведока у својим скупштинама. Ћерке ревно проповедају другима. Моја жена сваког месеца проводи доста времена помажући људима да упознају Библију, а мени је драго што могу да служим као старешина у својој скупштини.

Захваљујући томе што сам постао Јеховин сведок, сада боље разликујем добро од лошег. Као судија, трудим се да на свом послу примењујем оно што знам о Јеховином начину поступања у различитим ситуацијама. Настојим да узимам у  обзир све чињенице, да будем разуман и саосећајан када постоје олакшавајуће околности.

Сусрећем се с разним случајевима насиља, криминала, злостављања деце и других озбиљних преступа. Упркос томе, нисам постао неосетљив. Док гледам вести, ужасава ме морална деградација и изопаченост која узима маха у свету. Захвалан сам Јехови што знам прави разлог за пораст криминала и имам наду у бољу будућност.

„Затвор ме није променио“ — КИТ ВУДС

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1961.

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: СЕВЕРНА ИРСКА

У ПРОШЛОСТИ: ТЕРОРИСТА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Рођен сам 1961. у Портадауну, ужурбаном граду у Северној Ирској. Долазим из протестантске породице, а одрастао сам у насељу у ком су живели и католици и протестанти. Људи су углавном били сиромашни. Иако су сви живели скромно, цео комшилук је био попут једне велике породице.

Нисам поносан на то како сам живео. У Северној Ирској су владали верски и политички немири, у којима сам од 1974. и ја учествовао. Отприлике у то време, ствари су се погоршале у нашем окружењу. На пример, мој отац, који је био управник у „Алстерској b фабрици тепиха“, једне вечери је на послу обучавао два момка који су били католици а живели су у кући до нас. За то време, неко је кроз прозор њихове дневне собе бацио бомбу. Погинули су им отац, мајка и брат.

Ситуација се заоштрила и избили су отворени сукоби. Протестантима су спаљиване куће у католичким насељима, а они су малтретирали католике у својим насељима. У нашем крају су остали углавном протестанти. Убрзо сам био ухапшен и осуђен на три године затвора због повезаности са бомбашком активношћу.

У затвору сам се спријатељио са затвореником који је био добро познат међу припадницима покрета лојалиста. Били смо блиски као рођена браћа, и касније сам му био кум на венчању. Затвор ме није променио, а није ни њега. Чим смо били ослобођени, вратили смо се нашим политичким активностима, и то у још већој мери. Због тога је мој пријатељ опет завршио у затвору. Тамо је убијен.

 И ја сам постао мета, па ми је једном приликом ауто дигнут у ваздух. Али због тих догађаја сам само био још одлучнији да се борим „за Бога и Алстер“, како је гласио наш мото.

У то време сам учествовао у снимању документарног филма о немирима у земљи, који је емитован на британској телевизији. То ми је створило додатне проблеме. Примера ради, када сам једне вечери дошао кући схватио сам да ме је жена оставила. Убрзо након тога ми је одузет син. Сећам се да сам стао испред огледала и помислио: „Ако Бог постоји, нека ми помогне.“

Наредне суботе, срео сам познаника по имену Пол, који је постао Јеховин сведок. Почео је са мном да прича о Библији. Два дана касније, послао ми је Стражарску кулу. У једном чланку су биле цитиране Исусове речи из Јована 18:36: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моје слуге би се бориле да не будем предат Јудејцима. Али моје краљевство није одавде.“ Те речи су дубоко утицале на мене. Тог дана је мој живот почео да се мења.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Пол је почео да проучава Библију са мном. Касније је наставио други Сведок по имену Бил. Знам да са мном није било лако јер сам имао пуно питања. Такође сам доводио многе свештенике да би доказали да Бил није у праву. Али ништа није могло да угуши светлост библијске истине.

Сећам се да сам једном рекао Билу да не долази зато што су око насеља биле барикаде и сигурно би му одузели и запалили ауто. Међутим, Бил је по обичају дошао, али не аутом већ бициклом. Ко би то хтео да му узме? Другом приликом, док смо нас двојица седели код мене и проучавали, дошли су полиција и војска да ме ухапсе. Док су ме одводили, Бил ми је довикнуо да се уздам у Јехову. Такве ситуације су веома утицале на мене.

Када сам први пут отишао на састанак Јеховиних сведока, неке је сигурно изненадио мој изглед. Имао сам дугу косу, носио минђушу и кожну јакну са политичким обележјима. Ипак, Сведоци су ме лепо примили. Њихова љубазност ме је веома дирнула.

Иако сам проучавао Библију, и даље сам се дружио са старим пријатељима. Међутим, с временом је истина из Библије почела да пушта корен у мом срцу. Увидео сам да је неопходно да променим политичке ставове и друштво ако желим да служим Јехови. То није било лако. Али то што сам све боље разумео Библију и добијао снагу од Јехове помогло ми је да се променим. Скратио сам косу, скинуо минђушу и купио одело. Захваљујући ономе што сам учио, лепше сам се опходио с другим људима.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Мој живот је био испуњен криминалом и тероризмом. Био сам добро познат полицији у нашем месту. Сада је другачије. На пример, када сам први пут ишао на обласни конгрес Јеховиних сведока у граду Наван, дуж целог пута кроз Ирску и Северну Ирску имао сам пратњу полиције. Али сада на конгресе путујем без пратње. Поред тога, слободно учествујем у делу проповедања заједно са суверницима Полом и Билом и другима из скупштине.

Живот ми се мењао набоље и полако сам се уклапао у скупштину. Ту сам упознао Сведокињу по имену Луиза, с којом сам се венчао. Поред тога, мој син је поново са мном.

Жао ми је што сам раније наносио бол и патњу другима. Али могу да потврдим да Библија заиста помаже људима који су попут мене скренули с правог пута да пронађу утеху и наду.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 12. страни]

Моја мајка се веома забринула када је сазнала да читам Библију