Да ли су чуда заиста могућа? — три уобичајене замерке

ПРВА ЗАМЕРКА: Чуда су немогућа јер су у сукобу с природним законима. Наше разумевање природних закона темељи се на ономе што научници запажају у свету природе. Међутим, ти закони се могу упоредити с граматичким правилима неког језика — увек постоје изузеци. Наше разумевање тих „правила“ може имати и своје границе (Јов 38:4). Неки научник може посветити цео живот проучавању одређеног природног закона. Али довољан је само један „изузетак“ па да буде принуђен да преиспита своје дотадашње разумевање. У складу с тим, једна изрека каже: „Само један црни лабуд побија теорију да су сви лабудови бели.“

Једна шаљива прича показује да је лако донети погрешан закључак када не знамо све чињенице. Џон Лок (1632-1704) испричао је причу о холандском амбасадору и краљу Сијама. Док је амбасадор говорио краљу о својој земљи, поменуо је да се понекад дешава да слон хода по води. Краљ није могао да поверује у то, мислећи да га амбасадор лаже. Међутим, то је само био опис нечега што краљ никада није лично видео. Краљ није знао да вода, када се заледи, може издржати тежину слона. То му је деловало немогуће зато што није знао све чињенице.

Размислите о неким савременим достигнућима која су пре само неколико деценија деловала немогуће:

● Авион са више од 800 путника може без прекида летети од Њујорка до Сингапура путном брзином од око 900 километара на час.

● Видео-конференције омогућавају људима са различитих континената да разговарају такорећи лицем у лице.

 ● Хиљаде песама може се сместити на уређај мањи од кутије шибица.

● Хирурзи врше трансплантацију срца и других органа.

До ког логичног закључка можемо доћи на основу ових чињеница? Ако су људи успели да остваре нешто што је недавно деловало немогуће, нема сумње да је Бог, који је створио читав свемир, могао урадити невероватне ствари које ми још увек у потпуности не разумемо нити их можемо поновити a (Постанак 18:14; Матеј 19:26).

ДРУГА ЗАМЕРКА: Чуда су записана у Библији само да би људи веровали. Библија не каже да треба да верујемо у сва чуда. Напротив, упозорава нас да будемо опрезни када је у питању веровање у чуда и чудесне знакове. У њој стоји: „Долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, и са сваком неправдом која заводи“ (2. Солуњанима 2:9, 10, Савремени српски превод).

Такође, Исус Христ је рекао да ће бити оних који ће тврдити да су његови следбеници али то заправо нису. Неки ће чак говорити: „Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо  истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?“ (Матеј 7:22, Савремени српски превод). Али Исус је рекао да такве људе неће признати као своје следбенике (Матеј 7:23). Јасно је да Исус није говорио да сва чуда потичу од Бога.

Бог није рекао својим слугама да своју веру темеље само на чудима. Њихова вера треба да се заснива на чињеницама (Јеврејима 11:1).

На пример, осмотримо једно од најпознатијих чуда забележених у Библији, наиме ускрсење Исуса Христа. Годинама након тог догађаја, неки хришћани из Коринта су почели да се питају да ли је Исус заиста ускрснуо. Како им је апостол Павле помогао? Да ли им је само рекао: „Морате имати више вере“? Не. Подсетио их је на чињенице, рекавши да је Исус био „сахрањен и ускрснуо је трећи дан, као што пише у Писмима; појавио се Кифи, а затим дванаесторици. Затим се појавио пред више од петсто браће истовремено. Већина њих још је жива“ (1. Коринћанима 15:4-8).

Да ли је за хришћане било важно да верују у то чудо? Павле је наставио: „Ако Христ није ускрснуо, наше проповедање је заиста узалудно и наша вера је узалудна“ (1. Коринћанима 15:14). Он је знао да је у питању нешто озбиљно. Било му је важно да своју веру темељи на чуду које се заиста десило. А Павле је знао да је Исус ускрснуо због сведочанства стотина очевидаца који су у његово време још увек били живи. Штавише, они би радије дали живот него порекли оно што су видели (1. Коринћанима 15:17-19).

ТРЕЋА ЗАМЕРКА: Чуда су само природне појаве које су неуки људи погрешно тумачили. Неки стручњаци настоје да објасне да су библијска чуда само природне појаве које се нису одиграле под Божјим утицајем. Сматрају да је тако лакше прихватити оно што стоји у Библији. Иако је тачно да су с неким чудима можда повезане уобичајене појаве — попут земљотреса, епидемија и одрона земље — сва објашњења тих стручњака имају нешто заједничко. Занемарује се чињеница да су се чуда описана у Библији десила у тачно одређено време.

Примера ради, неки тврде да је у време прве невоље нанете Египту, када се Нил претворио у крв, та река заправо постала црвена услед спирања црвене земље и појаве једне врсте црвенкастих бичара. Међутим, у библијском запису стоји да се река претворила у крв, а не у црвенкасто блато. Ако пажљиво прочитамо Излазак 7:14-21, можемо запазити да се ово чудо догодило баш онда када је Арон, по Мојсијевом упутству, ударио штапом по води у Нилу. Чак и да се промена у тој реци догодила услед неке природне појаве, сама чињеница да је то било баш онда када је Арон ударио штапом може се сматрати чудом.

Још један пример који показује колику улогу има време када се неко чудо одиграло јесте оно што се догодило непосредно пре уласка израелског народа у Обећану земљу. На њиховом путу се испречила набујала река Јордан. Библија нам каже шта се потом десило: „Чим су свештеници који су носили ковчег дошли до Јордана и загазили у воду на обали, [...] вода која је текла одозго зауставила се. Зауставила се попут зида на једном месту, на великој удаљености, код града Адама“ (Исус Навин 3:15, 16). Да ли се то десило због земљотреса или одрона земље? То се не спомиње у запису. Али време одигравања тог догађаја показује да је у питању чудо. Било је то баш онда када је Јехова рекао да ће се десити (Исус Навин 3:7, 8, 13).

Дакле, да ли су чуда могућа? Библија каже да јесу. Према ономе што стоји у њој, то нису само природне појаве. Да ли је онда логично рећи да су чуда немогућа само зато што се не догађају сваког дана?

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Пре само неколико деценија, многи би сматрали да је немогуће да људи лете брзином од скоро хиљаду километара на час