Живот у библијска времена — рибар

„Док је [Исус] ишао уз Галилејско море, видео је два брата, Симона званог Петар и његовог брата Андрију, како спуштају мрежу у море, јер су били рибари. И рекао им је: ’Пођите за мном, и учинићу вас рибарима људи.‘“ (МАТЕЈ 4:18, 19)

У ЈЕВАНЂЕЉИМА се често помињу рибе, рибари и рибарење. Штавише, Исус се у многим својим поређењима освртао на тај занат. То не треба да нас изненади пошто је доста времена проводио поучавајући људе у близини Галилејског мора или на његовим обалама (Матеј 4:13; 13:1, 2; Марко 3:7, 8). Ово прелепо слатководно језеро дугачко је око 21 километар а широко преко 11. Могуће је да су чак седморица Исусових апостола били рибари — Петар, Андрија, Јаков, Јован, Филип, Тома и Натанаило (Јован 21:2, 3).

Какав је био живот рибара у Исусово време? Хајде да сазнамо нешто о њима и њиховом послу. То ће нам помоћи да још боље разумемо живот апостола, као и неке Исусове поступке и поређења. Осмотримо најпре како је изгледало рибарење на Галилејском мору.

„Море се веома узбуркало“

Галилејско море је смештено у раседној долини, а површина му је око 210 метара испод нивоа мора. Окружују га каменити обронци, док се северно од њега уздиже  гора Ермон. Зими ледени ветрови подижу велике таласе. Лети се врео ваздух надвија над његовом површином. Без упозорења, снажне олује се обрушавају са околних планина и изливају свој бес на морнарима који се затекну на мору. Једна таква олуја задесила је Исуса и његове ученике (Матеј 8:23-27).

Рибари су пловили у дрвеним чамцима дужине око осам метара и највеће ширине око два и по метра. Многи чамци су имали јарбол и наткривени део на крми (Марко 4:35-41). Ова спора али отпорна пловила издржавала су налете ветра који је јарбол и једро гурао у једном правцу, док их је тежина мреже вукла у другом.

Чамцем се управљало помоћу весала, која су била причвршћена са обе стране. Обично је било шест или више рибара (Марко 1:20). Вероватно су са собом носили прибор и друге потребне ствари као што су платнено једро (1), уже (2), весла (3), сидро од камена (4), сува, топла одећа (5), залихе хране (Марко 8:14) (6), корпе (7), јастук (Марко 4:38) (8) и мрежа (9). Такође су понекад носили резервне пловке (10), као и тегове (11), алат за одржавање (12) и бакље (13).

’Ухватили су много риба‘

Као и у првом веку, и данас се највише рибе у Галилејском мору може наћи у близини ушћа многобројних притока где има доста биљних наноса који привлаче рибу. Да би пронашли улов, рибари из Исусовог времена су често радили ноћу уз светлост бакљи. Једном приликом су неки Исусови ученици целу ноћ ловили без успеха. Али када им је сутрадан Исус рекао да поново спусте мреже, ухватили су толико много рибе да су им чамци скоро потонули (Лука 5:6, 7).

Понекад се улов тражио у већим дубинама. Када би стигли до ловишта, рибари из два чамца би сарађивали. Разапели би мрежу између чамаца, а затим би је спуштали док су снажно веслали у супротним правцима формирајући круг. Мрежа би се тако затворила и рибе се ухватиле у замку. Рибари би тада повукли ужад причвршћену за углове мреже и убацили улов у један од чамаца. Мрежа је могла бити дужа од 30 метара и спуштала се око два и по метра у дубину, што је било довољно да се ухвати читаво јато риба. Горња ивица мреже остајала је на површини захваљујући пловцима, док су за  дно били причвршћени тегови. Рибари би спуштали мреже а затим их извлачили, и тако из сата у сат.

У плићим водама би група рибара користила другачију технику. Чамцем би се један крај мреже повукао са обале у море. Када би чамац заокренуо назад ка обали, рибе би се ухватиле у мрежу. Људи који су остали на копну би повукли други крај мреже, избацили улов на обалу и тамо разврставали рибе. Добре су стављали у посуде и неке од њих одмах продавали. Већи део улова се извозио у Јерусалим или стране земље у виду сушене, усољене или мариниране рибе која се стављала у глинене амфоре. Животиње без крљушти и пераја, као што су јегуље, сматране су нечистима и зато су се бацале (Левитска 11:9-12). Исус је указао на овај метод рибарења када је „небеско краљевство“ упоредио са мрежом а различите врсте риба са добрим и лошим људима (Матеј 13:47-50).

Рибар који је ловио сам могао би користити конопац на који су причвршћене бронзане удице са мамцем или малу мрежу. Ако је користио мрежу, морао је загазити у воду, наместити је на руку, а затим је забацити увис испред себе. Мрежа у облику купе би се раширила, пала на воду и потонула. Он би је извукао повлачећи уже у средини и уз мало среће у њој би се нашло неколико риба.

Мреже су биле скупе и било их је тешко одржавати, и зато се с њима пажљиво руковало. Рибари су велики део свог времена проводили у крпљењу, прању и сушењу мрежа, будући да се то морало урадити након сваког коришћења (Лука 5:2). Апостол Јаков и његов брат Јован седели су у свом чамцу и крпили мреже када их је Исус позвао да пођу за њим (Марко 1:19).

Међу врстама које су рибари из првог века ловили преовладавала је риба позната као тилапија. Она је у Галилеји била веома заступљена у исхрани и по свему судећи, Исус је јео ову укусну рибу. Могуће је да је управо две такве сушене и усољене рибе користио да би чудом нахранио хиљаде људи (Матеј 14:16, 17; Лука 24:41-43). Ова врста рибе носи младе у устима, а дешава се и да понесе каменчић или сјајни новчић који је пронашла на дну мора (Матеј 17:27).

У првом веку, успешни рибари су били стрпљиви, вредни и спремни да поднесу тешкоће у потрази за драгоценим уловом. Онима који су прихватили Исусов позив да му се придруже у стварању ученика биле су потребне исте особине да би били добри „рибари људи“ (Матеј 28:19, 20).

[Слика на 19. страни]

(Види публикацију)