Можемо ли веровати у чуда из Библије?

АКО би вам неко испричао невероватну причу, сигурно би репутација те особе утицала на то да ли ћете јој поверовати или не. Било би вам важно не само на који начин је то испричала већ и на каквом је гласу. Ако сте од ње годинама увек слушали истину и никада вас није слагала, зар то не би био добар разлог да јој и сада поверујете?

Исто се може рећи за чуда забележена у Библији. Нико од нас није живео у време када су се она одвијала. Али можемо установити да ли је библијски запис поуздан, да ли има обележја истинитог догађаја. На који начин? Навешћемо неке одлике које библијски запис о чудима чине веродостојним.

Многа чуда су се одиграла на јавним местима. Понекад је било на хиљаде очевидаца, а некад и више милиона (Излазак 14:21-31; 19:16-19). Она се нису догађала у тајности, далеко од очију јавности.

Одликовала их је једноставност. Није било реквизита, привлачења пажње ни посебних ефеката. У већини случајева, чуда из Библије су се одиграла приликом непланираних сусрета или су била одговор на молбе појединаца (Марко 5:25-29; Лука 7:11-16). У таквим околностима, није било могуће да се нешто унапред испланира и припреми.

Они који су чинили чуда нису желели да стекну популарност, славу или богатство. Напротив, желели су да прославе Бога (Јован 11:1-4, 15, 40). У Библији је осуђен сваки покушај да се чудотворне моћи користе за личну добит (2. Краљевима 5:15, 16, 20, 25-27; Дела апостолска 8:18-23).

Разноликост чуда открива да иза њих није стајао човек. На пример, узбуркано море и снажни ветар су утишани, вода је претворена у вино, киша је у одређено време престала а касније почела да пада, болесни су излечени и вид је враћен слепима. Сва ова чуда, као и многа друга, показују да иза њих стоји надљудска сила која може да утиче на све облике материје (1. Краљевима 17:1-7; 18:41-45; Матеј 8:24-27; Лука 17:11-19; Јован 2:1-11; 9:1-7).

Противници који су видели чуда никада нису оспоравали да су се она десила. Када је Исус ускрснуо свог пријатеља Лазара, његови верски непријатељи нису сумњали у то да је Лазар био  мртав. А како би и могли? Лазар је био у гробу већ четири дана (Јован 11:45-48; 12:9-11). Чак и вековима након Исусове смрти, писци јеврејског Талмуда нису порицали да је Исус чинио чуда. Само су доводили у питање извор његових чудотворних моћи. Слично томе, када су Исусови следбеници били изведени пред јеврејски суд, није им постављено питање: „Да ли сте учинили ово чудо?“ Питали су их: „Којом сте силом или у чије име то учинили?“ (Дела апостолска 4:1-13).

Да ли онда можемо веровати у оно што Библија каже о чудима? На основу до сада реченог, јасно је да библијски запис о чудима има све одлике веродостојности. Постоје и други разлози на основу којих можемо веровати у оно што стоји у Библији. На пример, када се говори о неком догађају, често се наводе време и место, као и имена људи. Чак су и критичари задивљени тачношћу историјских детаља који се налазе у Библији. Стотине библијских пророчанстава се испунило до најситнијих детаља. Надаље, Библија садржи мноштво савета за успешне међуљудске односе. Они помажу људима из свих друштвених слојева, без обзира на њихове године. На том подручју живота, библијски савети су заиста без премца.

Уколико немате потпуно поверење у Библију, зашто не издвојите време да се боље упознате с њом? Што више будете сазнавали, ваше поверење у њу биће све веће (Јован 17:17). Пронаћи ћете доказе да су се чуда која се помињу у овој књизи заиста догодила. На основу тога ћете бити сигурни да ће се обистинити и библијска обећања о скорој будућности.

[Слика на 7. страни]

Исусови противници нису сумњали у то да је Лазар био мртав