„Кад видите да је Јерусалим опколила војска и улогорила се око њега, тада знајте да се његово опустошење приближило. Тада они који буду у Јудеји нека беже у горе. Они који буду у граду нека га напусте“ (Лука 21:20, 21). Исус је дао ово упутство ученицима када је говорио о предстојећем уништењу Јерусалима. Како знамо да су они послушали то упозорење?

Неколико деценија након Исусове смрти, римска војска под вођством Цестија Гала ушла је у Палестину да угуши побуну. О овом нападу сведочи и јудејски историчар Јосиф Флавије, који је живео у то време. Легионари су опколили Јерусалим и били су уверени да ће га освојити. Изненада, Гал наређује повлачење. Према црквеном историчару Еусебију, хришћани из Јудеје су уграбили ову прилику да побегну у Пелу, град у брдовитом подручју Декапоља.

Након неколико година, 70. н. е., римска војска се вратила и опколила престоницу, овог пута под генералом Титом. Војници су довршили оно што је Гал започео и опустошили град. Није било спаса за оне који су се затекли у Јерусалиму и стотине хиљада су страдале.

У библијским записима о пророцима Самуилу, Илији и Јелисеју спомињу се „пророчки синови“. На пример, Јелисеј је послао „једног од пророчких синова“ да помаже Јуја за краља над Израелом (2. Краљевима 9:1-4).

Библисти сматрају да овај израз не указује на потомке пророка̂ већ на заједницу у којој су се пророци школовали за своју службу или на групу пророка који су међусобно сарађивали. Према стручном часопису Journal of Biblical Literature, ове групе су вероватно сачињавали појединци који су се „посветили служењу Јахвеу [Јехови] и били предвођени пророком који је био [...] њихов духовни отац“. (Упоредити с 2. Краљевима 2:12.) У запису о помазању Јуја, за Јелисејевог изасланика се каже да је „пророков слуга“ (2. Краљевима 9:4).

„Пророчки синови“ су по свему судећи живели скромно. За једну групу пророка из Јелисејевог времена каже се да су сами градили место где ће живети и при том користили позајмљену секиру (2. Краљевима 6:1-5). На основу тога што се спомиње удовица „једног од пророчких синова“ закључујемо да су неки од њих били ожењени (2. Краљевима 4:1). Верни Израелци су очигледно ценили пророчке синове а постоји и запис о томе да су их снабдевали храном (2. Краљевима 4:38, 42).