ДА ЛИ Јехова Бог запажа труд који његове слуге улажу да би му угодиле? И те како! Али он не уочава само њихове речи хвале и дела која су му угодна. Он примећује чак и када с дубоким поштовањем размишљају о њему. Штавише, Јехова никада неће заборавити свој народ и његова добра дела. Зашто можемо бити сигурни у то? Одговор се налази у речима пророка Малахије. (Прочитајте Малахију 3:16.)

У петом веку пре н. е., када је Малахија пророковао, стање у Израелу је у моралном и религиозном смислу било очајно. Свештеници су занемаривали своје дужности, а народ се упустио у поступке који срамоте Бога, као што су врачање, прељуба и превара (Малахија 2:8; 3:5). Међутим, усред такве искварености, постојала је група Израелаца који су остали верни. Шта су они радили?

„Они који се боје Јехове разговарали [су] један с другим“, објашњава Малахија. Страх од Бога је позитивно осећање. Малахија овде говори о Израелцима који су у исто време осећали искрено поштовање према Богу и здрав страх од тога да ће га изневерити. Запазите да су ти богобојазни појединци „разговарали један с другим“. Очигледно су се окупили да хвале Јехову и међусобно се охрабре, да не би клонули и дозволили да их околина исквари.

Верни Израелци су показали поштовање према Јехови на још један важан начин: Они су ’размишљали о његовом имену‘. У неким преводима пише да су ’поштовали Његово име‘. Ти одани појединци су Јехову славили чак и у својим мислима. У свом срцу, они су с дубоким поштовањем размишљали о Јехови и његовом великом имену. Да ли је Јехова то запазио?

Малахија каже: „Јехова је пазио и слушао.“ Са свог узвишеног боравишта на небесима, Јехова је такорећи пригнуо ухо и чуо сваку реч хвале коју су изговориле његове слуге. Такође је обратио пажњу на њихова размишљања (Псалам 94:11). Али он је отишао и даље од тога.

„Пред њим је почела да се пише књига сећања“, бележи даље Малахија. Та књига је запис о свима који беспрекорно служе Богу. Зашто се зове „књига сећања“? * Зато што ће Јехова увек памтити своје верне слуге и све што они раде да би му угодили — свако добро дело, реч и мисао. Бог их се сећа с одређеним разлогом. Он обећава да ће наградити вечним животом оне чија имена су неизбрисиво записана у његовој књизи сећања * (Псалам 37:29).

Заиста је утешно знати да Јехова цени све оно што радимо док му служимо! Речи из Малахије 3:16 наводе нас на озбиљно размишљање. Добро је да се питамо: ’Да ли је моје име у Божјој „књизи сећања“?‘ Биће ако се сваки дан трудимо да наши поступци, речи и мисли буду нешто чега ће се Јехова радо сећати.