Да ли се сећате дана када се родило ваше дете? Сигурно сте једва чекали да га узмете у наручје. Међутим, за родитеље као што су Карло и Мија радост је била помућена стрепњом када им је речено да је њихово дете болесно.

Да ли ваше дете пати од неке озбиљне болести или је инвалид? Онда се можда питате да ли ћете успети да се изборите с том ситуацијом. Па ипак, немојте очајавати. Родитељи попут вас успешно савладавају сличне проблеме. Осмотрите три уобичајена изазова и како вам мудрост из Светог писма може помоћи.

Многи родитељи су скрхани када сазнају да им је дете болесно. „Када су ми лекари рекли да наш син Сантијаго има церебралну парализу, нисам могла да верујем“, каже Хулијана из Мексика. „Имала сам утисак да ми се свет руши.“ Други се можда осећају као  Вилана, мајка из Италије. „Одлучила сам да имам бебу иако је то ризично за жене мојих година“, каже она. „Сада осећам кривицу када гледам кроз шта мој син пролази због Дауновог синдрома.“

Ако вас савладава очај или осећај кривице, знајте да је ваша реакција нормална. Болест није била део Божје првобитне намере (Постанак 1:27, 28). Он није створио родитеље са способношћу да лако прихвате ситуацију која је неприродна. Нормално је да жалите за оним што је „изгубљено“ — а то је здравље вашег детета. Требаће вам времена да средите своје емоције и прилагодите се новим околностима.

Шта ако сматрате да сте одговорни за то што је ваше дете болесно? Имајте на уму да нико у потпуности не разуме како на здравље детета утичу наследни фактори, средина и друго. С друге стране, можда кривите брачног друга. Потрудите се да то не радите већ да сарађујете и усредсредите се на бригу о детету (Проповедник 4:9, 10).

ПРЕДЛОГ: Упознајте се што боље са дететовом болешћу. У Светом писму се каже: „Мудрошћу се гради дом и разборитошћу се утврђује“ (Пословице 24:3).

Много тога можете сазнати од медицинског особља и из стручне литературе. Учење о болести можете упоредити са савладавањем страног језика. У почетку ће бити тешко, али с временом ћете научити.

Раније поменути Карло и Мија разговарали су с лекаром и потражили информације у специјализованој установи. „То нам је помогло да сазнамо не само које проблеме можемо очекивати већ и ’позитивне‘ стране Дауновог синдрома“, кажу они. „Видели смо да ће живот нашег сина на многим пољима бити нормалан. То нас је веома утешило.“

Можда имате утисак да брига о детету црпи сву вашу снагу. Џени, мајка са Новог Зеланда, каже: „Након што је код мог сина установљена болест кичменог стуба, спина бифида, неколико година сам била страшно исцрпљена и само сам плакала кад год бих покушала да обавим нешто више од уобичајених кућних послова.“

Изазов такође може бити усамљеност. Бен има сина који пати од мишићне дистрофије и Аспергеровог синдрома. „Већина људи никада неће разумети какав је наш живот“, каже он. Можда чезнете да разговарате с неким. Међутим, већина ваших пријатеља има здраву децу. Зато оклевате да им отворите срце.

ПРЕДЛОГ: Затражите помоћ и прихватите је када вам неко понуди. Раније цитирана Хулијана признаје: „Понекад је мени и мом мужу непријатно да тражимо помоћ.“ Међутим, она додаје: „Схватили смо да не можемо све сами. Када нам други помажу, не осећамо се тако усамљено.“ Ако се пријатељ или члан породице понуди да седи поред вашег детета када сте у друштву или на хришћанском састанку, прихватите то са захвалношћу. „Прави пријатељ воли у свако доба, и у невољи брат постаје“, каже Библија (Пословице 17:17).

Брините о свом здрављу. Као што се у кола хитне помоћи мора редовно сипати гориво да би могла да превозе пацијенте до болнице, тако и ви морате обнављати снагу здравом исхраном, вежбањем и одмором како бисте могли свом детету и даље пружати бригу коју заслужује. Хавијер, чији је син инвалид, овако то објашњава: „Мој син не може да хода. Зато мислим да треба да се правилно храним. На крају крајева, он не може да се креће без мене. Моје ноге су и његове ноге.“

Како можете наћи времена за своје здравље? Неки родитељи се смењују у бризи о детету. Тако један родитељ може да се одмори или учини нешто друго за себе. Да бисте пронашли време, мораћете нечега да се одрекнете и можда ће бити изазов одржати равнотежу. Али као што каже Мајури из Индије, „с временом ћете ухватити ритам“.

Разговарајте с поверљивим пријатељем. Чак и они који немају болесно дете могу саосећајно слушати. Такође се можете молити Јехови Богу. Да ли ће молитва заиста  помоћи? Јазмин, мајка двоје деце која болују од цистичне фиброзе, признаје: „У неким тренуцима сам под таквим притиском да ми се чини да не могу више.“ Па ипак, она додаје: „Молим се Јехови за помоћ и снагу. Тада осећам да могу даље“ (Псалам 145:18).

Када је дете болесно, то утиче на целу породицу — какву ће исхрану имати, где ће ићи и колико ће времена родитељи проводити са сваким дететом. Зато се друга деца могу осећати запостављено. Штавише, родитељи могу постати толико заокупљени бригом о болесном детету да њихов брак трпи због тога. „Понекад моја жена говори да она носи највећи терет а да ја готово и не бринем о нашем сину“, каже Лајонел из Либерије. „Тада имам утисак да ме потцењује и деси се да грубо одреагујем.“

ПРЕДЛОГ: Да бисте уверили сву своју децу да вам је стало до њих, планирајте да радите оно у чему она уживају. „Понекад учинимо нешто посебно за нашег најстаријег сина“, каже раније цитирана Џени, „макар то било да само одемо на ручак у његов омиљени ресторан.“

Да бисте сачували брак, разговарајте с брачним другом и молите се заједно. Асим из Индије, чији син има епилептичне нападе, каже: „Иако смо моја жена и ја понекад уморни и напети, увек одвајамо време да седнемо и причамо, као и да се молимо заједно. Сваког јутра пре него што деца устану, разматрамо један библијски стих.“ Други парови разговарају пре него што оду на спавање. Добра комуникација и усрдна заједничка молитва ојачаће ваш брак док пролазите кроз неки стресни период (Пословице 15:22). Један брачни пар каже: „Неки од најлепших тренутака нашег заједничког живота били су у најтежим данима.“

Библија обећава да ће Бог ускоро искоренити све болести које погађају како младе тако и старе (Откривење 21:3, 4). Тада „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ * (Исаија 33:24).

Док то време не дође, ви као родитељ болесног детета можете бити успешни. „Немојте се обесхрабрити кад изгледа да све иде наопако“, кажу Карло и Мија. „Мислите на лепе ствари које се тичу вашег детета, јер их има заиста много.“