Око седам векова након што је записано, Михејево пророчанство о Месији се испунило када се Исус родио у Витлејему. Око 30 година касније, 29. н. е., испунио се и део Даниловог пророчанства који говори о доласку Месије. Исус се крстио и Бог га је помазао светим духом. Обећани Потомак, то јест Месија ког су људи дуго чекали, појавио се тачно на време.

Исус је одмах започео са својом службом, „објављујући добру вест о Божјем краљевству“ (Лука 8:1). Као што је било проречено, он је био благ, обзиран и искрено заинтересован за друге. Поучавао је с љубављу и његове поуке су биле практичне. Такође је лечио „сваку немоћ у народу“ и тако показао да је Бог с њим (Матеј 4:23). Људи свих животних доба су се окупљали око њега. Сви они су, попут једног његовог ученика, са уверењем могли рећи: „Нашли смо Месију!“ (Јован 1:41).

Исус је прорекао да ће пре него што његово Краљевство завлада над целом земљом, у свету бити ратова, земљотреса и многих других невоља. Зато је свима рекао: „Бдите!“ (Марко 13:37).

Исус је био савршен човек и остао је послушан Богу, али имао је непријатеље који су га на крају убили. Својом смрћу је људима отворио пут за вечни живот у Рају и тиме им омогућио оно што су Адам и Ева изгубили.

Исусова смрт је била проречена. Још једно пророчанство се испунило када га је Бог након три дана ускрснуо као моћно духовно биће. Исус се након тога појавио пред више од 500 својих ученика. Пре него што је узашао на небо, заповедио је својим следбеницима да с добром вешћу о њему и његовом Краљевству иду код „људи из свих народа“ (Матеј 28:19). У којој мери су његови следбеници обавили тај задатак?

(Темељено на Матеју; Марку; Луки; Јовану и 1. Коринћанима.)