РАВА кроз прозор посматра како се помаља зора и сунце обасјава равницу око Јерихона. Израелска војска је улогорена изван зидина и спрема се да обиђе град као и претходних дана. Ускоро ће се поново подићи облаци прашине, а звук рога ће запарати ваздух.

Јерихон је Равин дом. Она добро познаје његове улице, његове куће, препуне пијаце и радње. Саживела се са становницима. Осећа њихов страх који их данима обузима због тога што Израелци понављају свој чудни ритуал — свакодневно обилажење око града. Али док звук рога одјекује улицама и трговима, Рава није у смртном страху, нити је очајна попут других људи.

Она посматра како војска креће у зору тог седмог дана. Међу израелским војницима су и свештеници који трубе у рог и носе свети ковчег, који означава да је Бог Јехова са својим народом. Замислимо Раву на прозору свог дома. Њена рука спокојно почива на скерлетној узици која виси с њеног прозора на градским зидинама. Тај знак јој улива наду да ће она и њен дом преживети уништење града. Да ли је она издајник? У Јеховиним очима сасвим сигурно није. Он ју је просудио као жену изузетне вере. Вратимо се зато на почетак приче о Рави и погледајмо шта можемо да научимо од ње.

Рава је била блудница. Та непобитна чињеница је у прошлости толико шокирала неке библисте да су тврдили да је она само држала гостионицу. Међутим, Библија отворено говори како је она живела (Исус Навин 2:1; Јеврејима 11:31; Јаковљева 2:25). По свему судећи, у хананском друштву је проституција била општеприхваћена. Па ипак, култура ниједног друштва не може угушити нечију савест, то јест осећај за исправно и неисправно, који је у све људе усадио Јехова (Римљанима 2:14, 15). Рава је можда дубоко у себи била свесна да је њен начин живота срамотан. Можда се, попут многих који данас живе као она, осећала да је у замци таквог начина живота и да не може другачије да збрине своје најближе.

Нема сумње да је Рава желела бољи живот. У њеној земљи је било пуно насиља и изопачености, као што су инцест и полни односи са животињама (Левитска 18:3, 6, 21-24). Таквој изопачености је умногоме допринела тамошња религија. Били су уобичајени храмска проституција и обожавање демонских богова попут Вала и Молоха, пред чијим киповима су жива деца спаљивана као жртве.

Јехова је добро видео шта се догађа у Ханану. Због многих злодела тог народа, он је рекао: „Земља [је] нечиста, и ја ћу је казнити за њене преступе, па ће земља избљувати своје становнике“ (Левитска 18:25). Шта је подразумевала ’казна за њихове преступе‘? У суштини, Израел је добио обећање: „Јехова, твој Бог, мало по мало тераће те народе пред тобом“ (Поновљени  закони 7:22). Вековима раније, Јехова је обећао Аврахаму да ће ту земљу дати његовим потомцима, а он „не може да лаже“ (Титу 1:2; Постанак 12:7).

Јехова је такође рекао да ће неки народи на подручју Ханана бити потпуно уништени (Поновљени закони 7:1, 2). Пошто је он праведни „Судија целе земље“, сигурно је знао шта је у свачијем срцу и колико су дубоко били укорењени зло и изопаченост (Постанак 18:25; 1. Летописа 28:9). Како је Рави било док је ишчекивала уништење свог града? Како су на њу утицале вести о Израелцима који се приближавају? Раније је чула да је израелски Бог свом народу — некадашњим робовима — дао потпуну победу над египатском војском, најмоћнијом војном силом тог времена. А сада су се улогорили и спремни су да нападну Јерихон! Па ипак, становници Јерихона и даље чине зло. Зато није чудо што се за Равине сународнике у Библији каже да су били непокорни, будући да нису престали са својим изопаченим поступцима (Јеврејима 11:31).

Рава се разликовала од својих сународника. Сигурно је размишљала о вестима које је током година чула о Израелу и њиховом Богу, Јехови. Он је заиста био потпуно другачији од хананских богова! Био је то Бог који није угњетавао свој народ, већ се борио за њега. Није их деградирао срамотним обичајима, већ је од њих очекивао да се држе високих моралних мерила. Поред тога, жене су за њега биле драгоцене. Није се смело трговати њима ради сексуалног искоришћавања, нити су смеле бити приморане на огавне религиозне обичаје. Када је Рава чула да су Израелци улогорени с друге стране Јордана и да се спремају за напад, сигурно се страшно уплашила за свој народ. Међутим, да ли је Јехова запазио нешто добро у Рави и да ли ће учинити нешто за њу?

Данас има много оних попут Раве. Они осећају да су у замци, заробљени начином живота који их лишава достојанства и среће. Чини им се да су неприметни и ништавни. Равин пример нам пружа утеху и подсећа нас да за Бога нико није неприметан. Без обзира на то колико лошу слику имамо о себи, он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27). Он је близу свих који показују веру у њега и радо им пружа наду. Да ли је Рава имала веру?

Једног дана, пре него што су Израелци почели да обилазе Јерихон, два непозната човека појавила су се пред Равиним вратима. Надали су се да ће проћи незапажено, али у том граду пуном напетости многи су будно мотрили не би ли спазили израелске уходе. Оштроумна Рава је можда одмах претпоставила ко стоји пред њом јер јој је било необично што ова два непозната мушкарца не траже њу, већ само смештај.

Та два странца су у ствари били уходе из израелског логора. Њихов вођа, Исус Навин, послао их је да извиде које су  предности и слабости Јерихона. Био је то први ханански град који су Израелци намеравали да нападну, а вероватно и најјачи. Исус Навин је желео да зна с чим ће се суочити његова војска. Нема сумње да уходе нису случајно изабрале Равину кућу. Од свих места у граду, странци би најмање упадали у очи управо у кући једне блуднице. А можда су се и надали да ће чути неку корисну информацију из успутних разговора.

Библија каже да је Рава „гостољубиво примила уходе“ и увела их у своју кућу (Јаковљева 2:25). Ако и није била сигурна ко су они и зашто су дошли, дозволила им је да остану. Можда је претпостављала да су то Израелци и да ће још нешто сазнати о њиховом Богу, Јехови.

Али изненада долазе краљеви гласници! Прочуло се да су израелске уходе дошле у Равину кућу. Шта ће Рава учинити? Ако заштити ова два странца, да ли ће себе и цео свој дом изложити опасности? Зар им свима не прети смртна казна ако пруже уточиште таквим непријатељима? Међутим, Рава је сада била сигурна ко су та два човека. Ако је већ раније закључила да је Јехова далеко бољи Бог од њених богова, можда је сада видела прилику да стане на његову страну.

Није имала времена да много размишља. Али била је домишљата и брзо се снашла. Сакрила је уходе испод стабљика лана које су се сушиле на равном крову њене куће. Затим је гласницима одговорила: „Тачно је да су ти људи били код мене, али ја нисам знала одакле су. Отишли су у сумрак кад се затварају градска врата. Не знам куда су пошли. Идите брзо за њима, јер их још можете стићи“ (Исус Навин 2:4, 5). Замислите Раву како гледа лице тих краљевих изасланика. Толико је уплашена да се можда пита могу ли чути како јој срце лупа.

Равин план је успео! Краљеви људи су пожурили према прелазима преко Јордана (Исус Навин 2:7). Сигурно је одахнула! Успела је да се реши тих убица који нису имали право да знају истину и тако сачувала живот слугама истинитог Бога, Јехове.

Брзо се вратила на кров и испричала уходама шта је урадила. Такође им је открила нешто важно: Њен народ је насмрт преплашен. То је била вест која је сигурно обрадовала уходе. Зли Хананци се плаше моћног израелског Бога, Јехове. Рава им је затим рекла нешто што има велико значење  и за нас: „Јехова, ваш Бог, Бог [је] горе на небесима и доле на земљи“ (Исус Навин 2:11). Оно што је слушала о Јехови било је довољно да закључи да је израелски Бог достојан њеног поверења. Показала је веру у њега.

Она није доводила у питање да ли ће Јехова дати победу свом народу. Зато је преклињала за милост — за свој живот и живот својих укућана. Уходе су јој обећале да ће их поштедети, под условом да никоме не каже за њихову тајну и да окачи скерлетну узицу на свој прозор како би војници заобишли њихову кућу (Исус Навин 2:12-14, 18).

Од Раве можемо научити нешто веома важно, што стоји и у самој Библији: „Вера се стиче слушањем поруке“ (Римљанима 10:17). Оно што је слушала о моћи и правди Јехове Бога помогло јој је да изгради веру и да се поузда у њега. Ми данас знамо много више о Јехови. Да ли ћемо се потрудити да га боље упознамо и да изградимо веру у њега на темељу онога што сазнајемо из његове Речи, Библије?

Уходе су послушале Равин савет и спустиле се помоћу ужета кроз њен прозор. Затим су нестали у планинама северно од Јерихона. У тим стрмим планинама сигурно је било много пећина у којима су могли наћи заклон, све док није било безбедно да се врате у логор с добрим вестима.

Јехова је чудом зауставио ток реке Јордан како би омогућио Израелцима да пређу преко сувог корита. Мора да је становнике Јерихона подилазила језа када су чули за то (Исус Навин 3:14-17). Али Рави је то био још један доказ више да не греши што се узда у Јехову.

Уследило је шест напетих дана у којима су Израелци обилазили око Јерихона — и то једанпут на дан. А сада је освануо седми дан, сасвим другачији од претходних. Као што је описано у уводу чланка, обилазак почиње у зору. Након што војска једанпут обилази град, наставља да то чини више пута (Исус Навин 6:15). Шта се то дешава?

После седмог обиласка, војска се зауставља. Звук рога ишчезава. Влада мук. Страх у граду се скоро може опипати. А онда на знак Исуса Навина израелска војска почиње да виче на сав глас. Шта стражари на јерихонским зидинама мисле о таквом начину ратовања? Само обичан поклич? Ако се и чуде томе, то не траје дуго. Масивне зидине под њиховим ногама почињу да подрхтавају, а затим да се тресу, пуцају и на крају свом силином падају! Међутим, док се прашина слеже, један део зидина остаје нетакнут. То је Равина кућа која непомично стоји као усамљени сведок снажне вере те жене. Како ли се само осећа када схвата да ју је Јехова заштитио! * Сви њени укућани су такође спасени! (Исус Навин 6:10, 16, 20, 21).

Јеховин народ је сигурно ценио веру коју је показала Рава. Када су видели да се само једна кућа издиже у рушевинама, попут неког усамљеног дрвета, знали су да је Јехова уз ту жену. Она и њен дом су избегли уништење које је дошло на зле становнике тог града. Након битке, Рави је било дозвољено да се настани у близини израелског логора. Касније је и она постала део јеврејског народа. Удала се за човека по имену Салмон. Њихов син, Воз, израстао је у човека снажне вере и оженио се Рутом из Моава * (Рута 4:13, 22). У њиховој породици родио се краљ Давид, а касније и сам Месија, Исус Христ (Исус Навин 6:22-25; Матеј 1:5, 6, 16).

Прича о Рави показује да Јехови нико од нас није безначајан. Он све види, чита срца и веома је срећан када у некој особи пронађе мрвицу вере која може постати велика попут Равине. Њена вера ју је подстакла на дела. Библија каже да је она због својих дела била „проглашена праведном“ (Јаковљева 2:25). Зато и ми опонашајмо њен пример вере и покажимо да смо мудри.