Да ли је краљ Давид имао основа да верује да Бог обраћа пажњу на њега? Да ли Бог обраћа пажњу на нас? Многима је тешко да верују да је Свемоћном Богу стало до њих. Због чега?

Један разлог је тај што је Бог далеко узвишенији од нас, људи од крви и меса. Пошто је тако узвишен, народи су за њега „као кап из ведра, као прашина на ваги“ (Исаија 40:15). Један писац је отишао толико далеко да је скептично рекао да је „крајње арогантно веровати да постоји божанско биће које се занима за појединце и оно што им се дешава“.

С друге стране, неки сматрају да због својих поступака не заслужују Божју бригу. На пример, човек по имену Џим каже: „Непрестано сам се молио за мир и самоконтролу, али пре или касније би ми се десило да се разбесним. На крају сам закључио да сам до сржи зао и да ми зато Бог не може помоћи.“

Да ли је Бог толико далеко од људи да нас и не примећује? Шта он стварно мисли о нама, несавршеним људима? На ова питања ниједан човек не може одговорити, ако Бог то не открије. Зато је он људима дао своју надахнуту Реч — Библију — у којој налазимо доказе да он није неприступачан и незаинтересован за нас. Библија каже да он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27). У наредним чланцима ћемо видети шта Бог каже о томе да ли му је стало до нас као појединаца и како је већ показао занимање за људе.