ПРЕ неког времена, у једној западној земљи, два човека су била оптужена за убиство и осуђена на смрт на основу лажних доказа. Када се сазнало да су докази били лажни, адвокати су дали све од себе да се исправи та неправда. Успели су да ослободе једног од њих, али ни сва адвокатска вештина није могла спасти другог — погубљење је већ било извршено.

Пошто у сваком правном систему може доћи до таквог извртања правде, Библија даје снажан подстрек: „Само иди за правдом“ (Поновљени закони 16:20). Добробит грађана зависи од тога да ли се судије држе тог начела. Тако је било и у древном Израелу. Бог је преко Закона који им је дао дефинисао правни систем заснован на непристраности и поштењу. Осмотримо поближе тај Закон како бисмо се уверили да су „сви путеви [Божји] правда“ (Поновљени закони 32:4).

Људима је потребан правни систем чији заступници нису корумпирани, већ праведни и стручни. Божји Закон дат Израелцима истицао је вредност таквих особина. На самом почетку путовања кроз пустињу, Мојсију је речено да за судије изабере „људе способне, богобојазне, поуздане, који мрзе неправедни добитак“ (Излазак 18:21, 22). Четрдесет година касније, он је поново нагласио колико је важно да народу суде ’мудри, разборити и искусни људи‘ (Поновљени закони 1:13-17).

После више векова, јудејски краљ Јосафат * заповедио је судијама: „Пазите шта радите, јер не судите у име човека, него у име Јехове. Он је с вама док судите. Зато се сада бојте Јехове. Пазите како радите, јер код Јехове, нашег Бога, нема неправедности ни пристраности ни узимања мита“ (2. Летописа 19:6, 7). Краљ је тиме подсетио судије да ће их Бог сматрати одговорнима ако под утицајем предрасуда или похлепе донесу неправедну пресуду.

Када су се израелске судије држале тих високих мерила, народ се осећао заштићено и сигурно. Поред тога, у Божјем Закону су се налазили принципи који су помагали судијама да доносе праведне пресуде, чак и у најтежим случајевима. Који су неки од тих принципа?

Иако су се за судије бирали мудри и способни људи, није требало да се у просуђивању ослањају на своје способности и мудрост. Јехова Бог им је дао смернице на основу којих су могли доносити исправне одлуке. Погледајмо неке од њих.

Детаљно испитати оптужбу. Бог је преко Мојсија рекао израелским судијама: „Кад саслушавате своју браћу, судите праведно“ (Поновљени закони 1:16). Судије могу донети праведну пресуду само ако су упознате са свим чињеницама неког случаја. Зато је Бог онима који су судили  народу рекао: „Истражи, испитај и потанко се распитај о томе.“ Дакле, морали су да се постарају да се ’утврди да је [оптужба] истинита‘ пре него што би ишта предузели (Поновљени закони 13:14; 17:4).

Саслушати сведоке. Изјаве сведока су биле од пресудног значаја за сваку истрагу. Божји Закон је налагао: „Један сведок нека не устаје против човека ни за какав преступ или грех, какав год грех да је починио. Нека свака ствар буде потврђена на основу изјаве два или три сведока“ (Поновљени закони 19:15). С друге стране, сведоцима је у Божјем Закону било речено: „Не шири неистините вести. Не сарађуј са злим човеком тако што ћеш бити сведок који смишља зло“ (Излазак 23:1).

Спречити извртање чињеница. Лагање на суду је био озбиљан преступ и зато је у Закону стајало: „Нека судије то темељно истраже, па ако је онај сведок лажан сведок и ако је изнео лажну оптужбу против свог брата, учините му онако како је он намеравао да учини свом брату. Уклони зло из своје средине“ (Поновљени закони 19:18, 19). Дакле, ако би неко лагао на суду како би приграбио нешто што је било у туђем власништву, морао би да плати износ у истој вредности. Ако би се неко служио лажима како би недужан човек био осуђен на смрт, био би кажњен смрћу. Ово мерило је за све служило као снажно упозорење да не изврћу истину.

Непристрано судити. Тек након што су прикупиле све доказе, судије су размотриле све чињенице и донеле пресуду. Тада је до изражаја долазила једна изванредна одредба из Божјег Закона: „Не буди пристран према убогом, и немој давати предност уваженим људима. По правди суди  свом ближњем“ (Левитска 19:15). Судије су увек морале доносити праведну пресуду и нису смеле дозволити да на њих утичу нечији изглед или положај у друштву.

Ови принципи, који су пре много векова једноставним речима били изнесени у Божјем Закону, могу се применити и у данашњим судницама. Ако би се поступало по њима, избегла би се неправедна суђења и погрешне пресуде.

Мојсије је Израелцима поставио следеће питање: „Који други велики народ има праведне прописе и законе као што је сав овај закон који износим данас пред вас?“ (Поновљени закони 4:8). Тако нешто није имао ниједан народ. Под владавином краља Соломона, који се у младости придржавао Јеховиних закона, народ је ’живео спокојно‘ и у благостању. „Јели су, пили и веселили се“ (1. Краљевима 4:20, 25).

Нажалост, Израелци су на крају окренули леђа Богу. Зато је Бог преко пророка Јеремије рекао: „Одбацили су Јеховину реч, па каква је онда њихова мудрост?“ (Јеремија 8:9). Због тога што се Израелци нису обазирали на Божје законе, Јерусалим је постао „крив за крв“ и пун „гадости“. На крају је био уништен и 70 година је био ненастањен (Језекиљ 22:2; Јеремија 25:11).

Пророк Исаија је живео у бурним временима израелске историје. Размишљање о прошлости га је подстакло да каже једну важну истину о Јехови Богу и његовом Закону: „Кад се твоји праведни судови изврше на земљи, праведности ће се учити они који живе на земљи“ (Исаија 26:9).

Исаија је сигурно био радостан што је под Божјим надахнућем записао ово пророчанство о владавини Месијанског Краља, Исуса Христа: „Неће судити по ономе што види, нити ће укоравати по ономе што чује. По правди ће судити сиромашнима, праведно ће укоравати бранећи кротке на земљи“ (Исаија 11:3, 4). Све поданике Божјег Краљевства очекује заиста дивна будућност! (Матеј 6:10).