Наша породица је живела у близини Лајпцига, града у Источној Немачкој недалеко од границе са Чешком и Пољском. Када сам имао шест година, отишли смо у иностранство због очевог посла. Најпре смо живели у Бразилу, а затим у Еквадору.

Са четрнаест година сам послат у интернат у Немачкој. Пошто су родитељи живели далеко, у Јужној Америци, био сам принуђен да сам бринем о себи. Постао сам самосталан и прилично самоуверен и нисам много марио за то како моји поступци делују на друге.

Када сам имао седамнаест година, родитељи су се вратили у Немачку. У почетку сам живео с родитељима, али пошто сам био својеглав, било ми је веома тешко да будем с њима. Зато сам се са осамнаест година одселио од куће.

Желео сам да сазнам шта је сврха живота, али нисам успевао да је пронађем. Због тога сам постао незадовољан. Након што сам размишљао о разним организацијама и покретима, закључио сам да би најбоље било да свој живот посветим истраживању наше прелепе планете пре него што је људи униште.

Купио сам мотор и упутио се ка Африци. Међутим, мотор се убрзо покварио, па сам ради поправке морао да се вратим у Европу. Недуго након тога, пут ме је одвео до једне плаже у Португалу. Тада сам одлучио да више не путујем мотором, већ да пловим по свету.

Придружио сам се групи младих који су се припремали да преплове Атлантски океан. Међу њима сам упознао и своју будућу жену, Лори. Најпре смо отпловили до Карипских острва. Затим смо кратко били у Порторику, а онда се вратили у Европу. Хтели смо да купимо једрилицу и да је преуредимо тако да можемо живети на њој. Али након само три месеца, тај план је пропао. Изненада сам позван у војску.

Провео сам петнаест месеци у немачкој ратној морнарици. У том периоду, Лори и ја смо се венчали  и планирали да наставимо с путовањима. Постепено смо преуређивали корито једног чамца за спасавање, које смо купили непосредно пре мог одласка у војску. Желели смо да од њега направимо малу једрилицу у којој бисмо живели и којом бисмо путовали по свету. Радио сам на преуређивању једрилице и након што сам одслужио војни рок. У том периоду смо срели Јеховине сведоке и почели да проучавамо Библију.

У почетку сам сматрао да не треба много тога да променим у животу. Био сам венчан са женом с којом сам живео и већ сам оставио пушење (Ефешанима 5:5). А што се тиче наших планова да путујемо по свету, сматрао сам да је исправно посветити живот истраживању Божјих стваралачких дела.

Ипак, нисам био у праву. Имао сам шта да мењам — нарочито своју личност. Пошто сам био веома поносан и самоуверен, био сам усредсређен на себе и на оно што желим да постигнем. Живео сам само за себе.

Једног дана сам читао Исусову чувену Проповед на гори (Матеј, поглавља 5-7). У почетку нисам разумео оно што је Исус говорио о срећи. На пример, он је рекао да су срећни они који су гладни и жедни (Матеј 5:6). Питао сам се како може бити срећна особа којој нису задовољене основне потребе. Проучавајући Библију, разумео сам да се то односи на духовне потребе и да најпре морамо понизно признати да их имамо како бисмо их могли задовољити. То је у складу са Исусовим речима: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

Лори и ја смо почели да проучавамо Библију док смо живели у Немачкој. Касније смо се преселили у Француску, а одатле у Италију. Где год смо били, проналазили смо Јеховине сведоке. Велики утисак на мене су оставили њихово јединство и искрена љубав. Схватио сам да су Сведоци заиста једно међународно братство (Јован 13:34, 35). С временом смо се Лори и ја крстили као Јеховини сведоци.

Након крштења, наставио сам да се мењам. Лори и ја смо још раније одлучили да пловимо дуж афричке обале и затим да преко Атлантског океана стигнемо до Сједињених Држава. Управо сам на пучини, у маленом чамцу усред огромног океана, схватио колико сам незнатан у поређењу с нашим величанственим Створитељем. Пошто сам имао времена на претек, одлучио сам да га искористим за читање Библије. На мене је посебан утисак оставио запис о Исусовом животу на земљи. Иако је Исус био савршен човек с невероватним способностима, никада није скретао пажњу на себе. Није живео за себе већ за свог небеског Оца.

Размишљајући о Исусовом примеру, схватио сам да Божје Краљевство треба да ставим на прво место у животу, а не да га се сетим тек након што испуним све своје жеље (Матеј 6:33). Када смо Лори и ја стигли у Сједињене Државе, одлучили смо да тамо и останемо и посветимо се служењу Богу.

Раније сам се ослањао само на себе и због тога често нисам био сигуран да ли сам донео добре одлуке. Међутим, сада сам пронашао извор праве мудрости која ми помаже да доносим добре одлуке (Исаија 48:17, 18). Мој живот има прави смисао, а то је да служим Богу и да помажем другима да уче о њему.

Начела из Библије су помогла Лори и мени да имамо још бољи брак. Такође смо веома срећни што је наша ћерка упознала и заволела Јехову.

Наш живот није увек био мирно море. Али уверени смо да ће нам Јехова и даље помагати док му служимо и уздамо се у њега (Пословице 3:5, 6).