ЈОСИФ се поново присећа свог дома у ветровитим брдима далеког Хеврона. Међутим, сада је у потпуно другачијем свету. Док га трговци воде у свом каравану, он осећа како се тешким, топлим ваздухом шири мирис лотосовог цвета и другог воденог растиња. На путу до следећег египатског града пролазе кроз непрегледну делту реке Нил. Дугачка поворка трговаца с камилама прати ток реке у чијим плићацима чапље и ибиси траже свој улов. Док караван пролази, понека уплашена птица шири крила и диже се у ваздух.

Из крошњи палми и смоквиног дрвећа допиру непознати звуци — цика и крештање мајмуна. Успут наилазе и на људе чији језик Јосиф такође први пут чује. Можда се труди да ту и тамо запамти понеку реч. Вероватно размишља да ће му то требати јер, по свему судећи, више никада неће видети свој дом.

Јосиф је био врло млад — имао је 17 или 18 година — када се суочио с проблемима који би били тешки и за некога ко има више животног искуства. Његова рођена браћа су била толико љубоморна што је он био очев миљеник да су га замало убила. Ипак, одлучили су да га продају овим трговцима као роба (Постанак 37:2, 5, 18-28). Трговци су сада, након више седмица путовања, све расположенији док се ближе метрополи у којој ће им продаја Јосифа и остале драгоцене робе донети добру зараду. Шта је Јосифу помогло да се не препусти очају и да га бол не сломи? И како ми данас можемо сачувати веру упркос изазовима које нам доноси живот? Много тога можемо научити од Јосифа.

„Јосиф је био одведен у Египат. Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник телесне страже, купио га је из руку Исмаилаца који су га одвели тамо“ (Постанак 39:1). Библија нам са ових неколико речи помаже да замислимо какво је понижење тај младић доживео када је поново продат. Био је обична роба! Замислимо Јосифа како иде за својим новим господарем, египатским дворанином, кроз препуне градске улице. Док се пробијају између уличних продаваца и њихових купаца, све су ближи Јосифовом новом дому.

Тешко да је Јосиф кућу овог богатог Египћанина могао назвати својим домом. Он је одрастао у номадској породици која је живела под шаторима и често се селила са својим стадима. С друге стране, богати Египћани попут Петефрија живели су у раскошним кућама живих боја. Према открићима археолога, древни Египћани су волели бујне вртове ограђене зидовима, с дрвећем које је пружало пријатну хладовину и језерцима у којима је бујало водено растиње попут папируса и лотоса. Неке куће окружене вртовима биле су потпуно одвојене од градске вреве и имале су тремове на којима се могло уживати у поветарцу, као и високе прозоре кроз које је улазио свеж ваздух. Такође су имале много просторија, између осталог огромну трпезарију и засебне просторије за послугу.

Да ли је Јосиф био очаран свом том раскоши? Не би се могло рећи. Вероватно га је у том тренутку обузимао осећај да близу себе нема никог свог. Био му је стран језик Египћана,  а исто тако и њихов начин облачења. Али од свега му је најчуднија била њихова религија. Египћани су обожавали много богова, били опседнути смрћу и загробним животом и бавили се магијом и чаробњаштвом. Међутим, нешто је ипак помагало Јосифу да га не сломи усамљеност. У Библији пише: „Јехова је био с Јосифом“ (Постанак 39:2). Нема сумње да је Јосиф изливао своје срце у молитви Богу. Библија каже да је ’Јехова близу свих који га призивају‘ (Псалам 145:18). Шта је Јосифу још помогло да буде близу Бога?

Он се није препуштао очају, већ је давао све од себе да добро обавља свој посао. Јехова је благословио његов труд и зато је Јосиф убрзо стекао наклоност свог новог господара. Петефрије је видео да његов млади слуга има подршку Јехове, свог Бога, и разумео је да захваљујући томе и његов дом има успех. Такође је запазио да је Јосиф веома способан и с временом је имао толико поверења у њега да је све препустио у његове руке (Постанак 39:3-6).

Јосиф је одличан пример за младе који данас служе Богу. На пример, када су у школи, они понекад могу имати осећај да се налазе у свету који је за њих потпуно стран. Често су окружени људима који су опседнути окултизмом и имају песимистичан поглед на живот. Ако си као млада особа у таквој ситуацији, сети се да се Јехова не мења (Јаковљева 1:17). Он је увек уз оне који су му верни и који се истински труде да му угоде. Буди сигуран да ће и тебе богато благословити.

У запису се затим говори о томе да је Јосиф израстао у младића „лепог стаса и лепог лица“. У неком смислу, ове речи најављују невољу, будући да физичка лепота често привлачи пажњу погрешних особа.

Јосиф је веома ценио верност као особину. С друге стране, Петефријевој жени та особина ништа није значила. У Библији читамо: „Жена његовог господара бацила је око на Јосифа и рекла му: ’Лези са мном‘“ (Постанак 39:7). Да ли је Јосиф био у искушењу да прихвати отворене понуде ове паганке? Библија ничим не указује да су Јосифу биле стране жеље које су уобичајене за једног младог човека. Нити бисмо могли закључити да је ова жена, негована супруга једног богатог и утицајног дворанина, била физички одбојна. Да ли се Јосиф носио мишљу да његов господар никада не мора сазнати за њих двоје? Да ли су га привлачиле материјалне погодности које му је та неморална веза могла донети?

Тачно је да не можемо знати шта му је све пролазило кроз главу, али лако можемо  сазнати шта му је било у срцу. То се јасно види из његовог одговора Петефријевој жени: „Мој господар се не брине ни за шта у свом дому, и све што има дао је мени у руке. У овом дому нико није већи од мене, и он ми није ускратио ништа, осим тебе, јер си му ти жена. Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“ (Постанак 39:8, 9). Можемо га замислити како одлучно изговара ове речи. Неприхватљиво му је чак и да размишља о ономе што је ова жена тражила од њега. Зашто?

Као што је Јосиф и рекао, господар је имао поверење у њега. Поверио му је читаво домаћинство и ништа му није ускратио осим своје жене. Како би Јосиф могао да изигра такво поверење? Била му је страшна и сама помисао на то. Али нешто му је било још страшније: помисао на то да згреши свом Богу, Јехови. Јосиф је од својих родитеља научио много о томе како Бог гледа на брак и верност у браку. Јехова је основао први брак и јасно је рекао како гледа на ту заједницу. Он жели да мушкарац и жена остану заједно и да буду „једно тело“ (Постанак 2:24). Свако ко би покушао то да наруши навукао би на себе Божји гнев. На пример, Јосиф је знао шта се у прошлости десило у случају његове прабаке Саре, као и његове баке Ребеке. Човек који је намеравао да се ожени Саром јер није знао да је удата за Аврахама замало је страдао због тога. У сличној опасности се нашао и човек који је желео да узме за жену Ребеку, која је већ била у браку са Исаком (Постанак 20:1-3; 26:7-11). Јосиф није заборавио поуку из тих догађаја и желео је да је примени у свом животу.

Међутим, Петефријевој жени се није допало оно што је чула. Како се само тај бедни роб усудио да је одбије и чак да њену понуду окарактерише као „велико зло“? Међутим, иако је била одбијена, она није одустала. Можда је због повређене сујете и поноса била још одлучнија да промени Јосифово мишљење. У томе је била попут Сатане када је искушавао Исуса. Иако Сатана није имао успеха, није одустао, већ је чекао ’неку другу прилику‘ (Лука 4:13). Зато верне Божје слуге морају бити одлучне и постојане, а управо такав је био и Јосиф. Иако га је она „из дана у дан наговарала“, он није подлегао том притиску. Библија каже: „Он није пристао“ (Постанак 39:10). Међутим, Петефријева жена је била одлучна да га заведе.

Лукаво је смислила како да своју одлуку спроведе у дело. Изабрала је тренутак када нико од других слугу није био у кући. Знала је да ће Јосиф због својих дужности морати да уђе унутра. Када је заиста и ушао, она га је ухватила за хаљину и још једном рекла: „Лези са мном!“ Јосиф се није премишљао, већ се отргао и побегао главом без обзира. Али његова хаљина је остала у њеним рукама (Постанак 39:11, 12).

Можда нас оно што је Јосиф учинио подсећа на савет који је апостол Павле написао под Божјим надахнућем: „Бежите од блуда“ (1. Коринћанима 6:18). Јосиф је свим правим хришћанима заиста пружио добар пример. У животу ћемо можда бити принуђени да сарађујемо са особама које не маре за Божја морална мерила. Међутим, то не значи да смо принуђени да потпаднемо под лош утицај. По сваку цену морамо да бежимо од искушења.

У Јосифовом случају, цена је заиста била висока. Петефријева жена је била решена да се освети. Одмах је почела да виче и дозива остале слуге да дођу у кућу. Оптужила је Јосифа да је покушао да је силује и да је побегао кад је она дигла узбуну. Чврсто је држала у рукама његову хаљину као доказ док је чекала да јој муж стигне кући. Када је он стигао, испричала му је исту лаж и лукаво га оптужила да је он крив што је довео тог странца у њихов дом. Како је Петефрије реаговао? У запису стоји: „Жестоко се разгневио.“ Затим је бацио Јосифа у затвор (Постанак 39:13-20).

Не знамо много о томе како су изгледали египатски затвори у то време. Међутим, археолошке ископине показују да су то вероватно биле велике грађевине налик тврђавама са ћелијама. Јосиф је затвор у ком је боравио описао речју која дословно значи „јама“, што нам говори да је то било мрачно и суморно место (Постанак 40:15, фуснота). Из Псалама сазнајемо да је Јосиф тамо био и злостављан: „Оковима су стегли ноге његове, у ланце гвоздене доспела је душа његова“  (Псалам 105:17, 18). Египћани су понекад својим затвореницима везивали руке иза леђа, а некима су стављали гвоздени оков око врата. Јосифу је сигурно било веома тешко што су га тако злостављали иако је био потпуно невин!

Што је још горе, та ситуација није кратко трајала. У библијском запису се о Јосифовом боравку у затвору каже: „Он је тамо остао.“ На том ужасном месту је провео године! * Уз то, није знао да ли ће икада бити ослобођен. Нема сумње да је у почетку био у шоку. А како ли се тек осећао након што су прошли ти први дани и почеле да се нижу седмице, а затим и месеци? Шта му је помогло да не изгуби наду и не падне у очај?

Одговор пружају следеће утешне речи: „Јехова је и даље био с Јосифом и био је према њему милостив“ (Постанак 39:21). Ни затворски зидови, ни окови, ни тамнице не могу спречити Јехову да својим слугама покаже верну љубав (Римљанима 8:38, 39). Можемо замислити Јосифа како у молитви отвара срце свом драгом небеском Оцу и како му то помаже да осећа мир какав једино „Бог сваке утехе“ може дати (2. Коринћанима 1:3, 4; Филипљанима 4:6, 7). Шта је још Јехова учинио за Јосифа? У Библији читамо да му је „дао да нађе милост у очима управитеља затвора“.

По свему судећи, затвореници су имали одређени посао, а Јосиф је свој марљиво обављао. Ни то није прошло незапажено код Јехове и он га је због тога благословио. Тако је Јосиф стекао поверење и поштовање других, баш као што је било и у Петефријевом дому. У Библији стоји: „Зато је управитељ затвора предао у Јосифове руке све затворенике који су били у затвору, и он је био одговоран за све послове које су они тамо обављали. Управитељ затвора није више надгледао баш ништа што је било у његовим рукама, јер је Јехова био с Јосифом и Јехова му је давао успех у свему што је радио“ (Постанак 39:22, 23). Јосифа је сигурно веома тешило то што је знао да Јехова брине о њему!

Живот нам може приредити разна изненађења. Можда ћемо чак бити жртве неправде. Али и тада можемо показивати веру попут Јосифа. Ако останемо близу Јехове тако што му се редовно молимо, ако се верно држимо његових заповести и марљиво радимо оно што је исправно у његовим очима, Јехова ће и нас благословити. Што се Јосифа тиче, Јехова је за њега припремао још веће благослове, као што ћемо видети у наредним чланцима из ове рубрике.