Моника: Добар дан, Сандра. Драго ми је што сте прошле седмице успели да дођете на обележавање Исусове смрти. * Како вам се допало?

Сандра: Било је лепо, али морам признати да нисам разумела баш све што сам тамо чула. Знам да људи славе Божић и Ускрс, то јест Исусово рођење и ускрсење. Али никада до сада нисам чула да неко обележава његову смрт.

Моника: Јесте, Божић и Ускрс се славе широм света. Али Јеховини сведоци сматрају да је веома важно да се сећамо Исусове смрти. Ако имате неколико минута, радо бих вам објаснила неке разлоге за то.

Сандра: Може, имам мало времена.

Моника: У суштини, Јеховини сведоци обележавају Исусову смрт зато што је он заповедио својим ученицима да то раде. Запазите шта се догодило вече пре његове смрти. Да ли сте чули за посебну вечеру на којој је био са својим верним ученицима?

Сандра: Мислите на Тајну вечеру?

Моника: Да. Она се још назива и Господова вечера. Исус је том приликом јасно рекао својим ученицима шта треба да чине. То је записано у Луки 22:19. Можете ли ви да прочитате?

Сандра: Могу. „И узео је хлеб, захвалио Богу, изломио га, дао им и рекао: ’Ово представља моје тело које ће се дати за вас. Чините ово мени на спомен.‘“

Моника: Хвала. Запазите шта је Исус рекао према последњој реченици тог стиха: „Чините ово мени на спомен.“ Пре него што је својим следбеницима дао ову заповест, Исус је јасно рекао по чему треба да га се сећају. Рекао је да ће дати живот за своје следбенике. Нешто слично је записано у Матеју 20:28. Ту пише: „Као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“ Укратко речено, то је разлог зашто се Јеховини сведоци сваке године окупљају на годишњицу Исусове смрти — да би се присетили његове откупне жртве. Захваљујући Исусовој смрти, сви послушни људи могу добити живот.

Сандра: Чула сам да људи кажу да је Исус умро како бисмо ми добили живот. Али да будем искрена, никада то нисам баш разумела.

Моника: Разумем вас. Учење о Исусовој откупној жртви је веома дубоко, али је такође  и једно од најлепших о којима Божја Реч говори. Само да вас питам, да ли имате још који минут?

Сандра: Имам.

Моника: Одлично. Баш сам недавно читала о тој теми, па ћу покушати да вам то што једноставније објасним.

Сандра: Важи.

Моника: Да бисмо разумели учење о откупној жртви, најпре морамо разумети до каквих је последица довело то што су Адам и Ева згрешили у еденском врту. У томе нам може помоћи оно што је записано у Римљанима 6:23. Можете ли ви да прочитате?

Сандра: Наравно. Ту пише: „Јер плата за грех је смрт, а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.“

Моника: Хвала. Хајде да анализирамо ове речи. Запазите најпре шта се каже у првом делу стиха: „Плата за грех је смрт.“ То је једноставан принцип који је Бог поставио на самом почетку људске историје — плата, то јест казна за грех је смрт. Наравно, тада нико није чинио грех. Адам и Ева су створени савршени и требало је да и сва њихова деца буду савршена. Тада нико не би морао да умре. Адам, Ева и сви њихови потомци заувек би срећно живели. Али као што знамо, није тако било.

Сандра: Мислите на то што су Адам и Ева јели забрањени плод?

Моника: Да. Тиме су згрешили јер су били непослушни Богу. Они су заправо изабрали да постану несавршени, то јест грешни. То је довело до страшних последица, не само по њих већ и по све њихове потомке.

Сандра: Каквих последица?

Моника: Ево једног примера. Рецимо да желите да печете хлеб и да имате леп, нов калуп. Пре него што стигнете да га употребите, он вам падне на под и улуби се. Какви ће бити хлебови које ћете пећи у том калупу? Зар неће сваки имати исту неравнину?

Сандра: Наравно да хоће.

Моника: Слично томе, пошто су Адам и Ева намерно били непослушни Богу, постали су грешни и несавршени и такорећи добили улубљење, то јест неравнину. То се догодило пре него што им се родило прво дете, тако да су се сва њихова деца родила са истом „неравнином“ — са склоношћу ка греху. У Библији се реч „грех“ не односи само на погрешне поступке већ и на грешно стање које смо наследили од Адама и Еве. Иако ви и ја нисмо постојали када су они згрешили нити смо криви за њихов грех, они су све своје потомке, па и нас, осудили на несавршенство и грех који на крају воде у смрт. Као што смо читали у Римљанима 6:23, казна за грех је смрт.

Сандра: То није праведно. Зашто би сви људи морали да испаштају због греха Адама и Еве?

Моника: У праву сте, то није праведно. Зато је Бог, који је савршено праведан, одредио да Адам и Ева умру због свог греха, али је за нас, који смо њихово потомство, створио излаз. То је учинио управо путем Исусове откупне жртве. Погледајмо још једном шта пише у Римљанима 6:23. Након што се каже да је ’плата за грех смрт‘, наводи се следеће: „Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.“ Дакле, смрт Исуса Христа нас ослобађа од греха и смрти. *

Моника: Има још један детаљ у овом стиху на који бих желела да вам скренем пажњу.

Сандра: О чему се ради?

Моника: Запазите шта ту пише: „Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.“ Ако је Исус патио и умро за нас, зашто се у стиху каже да је откупна жртва „Божји дар“? Зашто не пише да је то „Исусов дар“? *

Сандра: Не знам.

Моника: Бог је створио Адама и Еву и они су њему згрешили када су били непослушни у еденском врту. Сигурно га је веома погодило што су се први људи које је створио побунили против њега. Ипак, Јехова Бог је одмах пружио решење. * Одлучио је да једно духовно биће дође на земљу, да живи као савршен човек и на крају да̂ свој живот као откупну жртву. Дакле, откупнина је заправо дар од Бога. Постоји још један разлог зашто то можемо рећи. Да ли сте можда некада размишљали о томе како се Бог осећао кад је Исус био убијен?

Сандра: Да будем искрена, нисам.

Моника: Видим да у вашем дворишту има играчака. Вероватно имате децу.

Сандра: Да, имам сина и ћерку.

Моника: Покушајте да као родитељ замислите како се Исусов небески Отац, Јехова Бог, осећао док је Исус умирао. Замислите како му је било док је гледао како његовог драгог Сина хапсе, исмевају и ударају песницама. А како ли се тек осећао гледајући како га прибијају на стуб и остављају да умре у мукама?

Сандра: Сигурно се ужасно осећао. Никада нисам о томе размишљала.

Моника: Наравно, ми не можемо у потпуности разумети како се Бог осећао тог дана. Али знамо да он има осећања, а знамо и зашто је дозволио да се све то деси. То лепо објашњава један библијски стих, Јован 3:16. Да ли бисте га ви прочитали?

Сандра: Може. Ту пише: „Јер Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“

Моника: Запазите шта се налази на почетку тог стиха: „Бог је толико волео свет.“ Дакле, суштина је у љубави. Љубав је покренула Бога да пошаље свог Сина на земљу како би умро за нас. Заиста, откупна жртва је највећи израз љубави у историји. Јеховини сведоци се управо тога присећају сваке године када обележавају годишњицу Исусове смрти. Надам се да сам ово успела добро да вам објасним.

Сандра: Да, хвала вам што сте издвојили време за то.