„Након што је нашу земљу погодила хиперинфлација, храна је постала веома скупа и тешко се набављала“, прича Пол, отац двоје деце. „Сатима смо стајали у редовима, али храна би често нестала пре него што бисмо стигли на ред. Људи су страшно смршали од глади. Неки су чак падали у несвест на улици. Најосновније ствари су коштале по неколико милиона, а касније и милијарди. На крају је домаћа валута потпуно изгубила вредност. Остао сам без уштеђевине и пропао ми је сав новац који сам уплаћивао за осигурање и пензију.“

Пол је био свестан тога да су он и његова породица могли да преживе само ако предузму практичне кораке. Била им је потребна „практична мудрост“ (Пословице 3:21, фуснота). Он каже: „По занимању сам електричар, али сам прихватао сваки посао који сам могао наћи, ма колико да је био плаћен. Неки су ми уместо новца давали намирнице или друге потрепштине. Ако бих добио четири сапуна, два бих задржао, а два продао. На крају сам набавио 40 пилића. Кад су пилићи порасли, продао сам их и купио још 300. Касније сам заменио 50 пилића за два џака кукурузног брашна. С тиме сам дуго могао да прехрањујем своју породицу и још неколико других породица.“

Пол је такође знао да је најмудрије ослонити се на Бога. Када радимо оно што Бог очекује од нас, он ће нам радо помоћи. Када је реч о ономе што нам је стварно потребно, Исус је рекао: „Не брините се! Јер [...] ваш Отац зна да вам све то треба“ (Лука 12:29-31).

Нажалост, Божји највећи непријатељ, Сатана, успео је да наведе већину људи да буду заокупљени бригама око материјалних ствари. Људи су очајнички забринути како за оно што им је потребно, тако и за оно што мисле да им је потребно. Врло често, они пошто-пото  настоје да дођу до нечега што им заправо и не треба. Многи се задужују и на тежак начин увиђају да је онај „ко узима зајам слуга [...] оном ко даје зајам“ (Пословице 22:7).

Неки људи доносе лоше одлуке. „Многе комшије су оставиле породицу и пријатеље и отишле у иностранство у потрази за бољим животом“, каже Пол. „Неки су отишли без одговарајућих докумената и нису могли да нађу посао. Зато су често морали да се крију од полиције и да спавају на улици. Нису дали Богу прилику да им помогне. Али ми смо одлучили да се заједно као породица ухватимо у коштац с финансијским проблемима и притом се ослонимо на Бога.“

Пол даље каже: „Исус је рекао: ’Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге. Доста је сваком дану свога зла.‘ Зато сам се сваког дана молио само за то да нам Бог ’да̂ хлеб за тај дан‘ како бисмо остали живи. Бог нам је заиста и помогао, као што је Исус обећао. Међутим, нисмо увек имали оно што смо желели. Једном сам стао у ред иако нисам знао шта се продаје. Када сам стигао на ред, видео сам да се продаје јогурт. Ја га иначе не волим. Али и то је храна, тако да смо имали јогурт за вечеру. Захвалан сам Богу што никада током тог периода нисмо отишли гладни на спавање. *

„Сада смо у нешто бољој финансијској ситуацији. Али из искуства смо научили да је најбољи лек за забринутост ослањање на Бога. Јехова * ће нам помагати докле год се трудимо да чинимо оно што је њему угодно. Уверили смо се у истинитост онога што пише у Псалму 34:8: ’Испитајте и видите да је Јехова добар; срећан је човек коме је он уточиште.‘ Зато се више не плашимо шта ће бити ако поново наиђе тешка економска ситуација.

„Сада јасно разумемо да је човеку за живот неопходна храна, а не обавезно посао или новац. Једва чекамо време када ће се испунити Божје обећање да ће ’на земљи богато родити жито‘. Док то време не дође, трудимо се да ’будемо задовољни кад имамо храну, одећу и заклон‘. Много нам значе ове речи из Библије: ’Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате. Јер он је рекао: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.“ Зато пуни храбрости можемо рећи: „Јехова је мој помоћник, нећу се бојати.“‘“ *

Да бисмо попут Пола и његове породице ’ходили с Богом‘, потребно је да имамо снажну веру (Постанак 6:9). Било да сада имамо финансијске проблеме или ћемо их можда имати у будућности, од Пола можемо научити колико је важно имати веру у Бога и примењивати мудре савете.

Али шта ако су узрок наших брига породични проблеми?