Да ли сте знали?
Да ли су Јудејци заиста дошли „из сваког народа под небом“ у Јерусалим на Педесетницу 33. н. е.?
Библијски запис из Дела апостолских 2:5-11 говори о мноштву људи који су дошли у Јерусалим на Педесетницу 33. н. е. Занимљиво је да је и Филон, јудејски писац из првог века н. е., говорио о том мноштву ходочасника.
О онима који су путовали у Јерусалим, Филон је написао: „Огроман број људи из многих градова долази на сваки празник. Долазе са свих страна света, путујући копном или пловећи морем.“ Он је такође навео шта је Агрипа I, унук Ирода Великог, написао римском цару Калигули. У том писму је за Јерусалим рекао следеће: „Свети град [...] је престоница не само Јудеје него и већине других земаља, управо због јудејских колонија које су у различитим периодима ницале у околним земљама.“
Агрипа је навео области у којима су јудејске заједнице биле основане, укључујући и нека места у Месопотамији, северној Африци, Малој Азији, Грчкој и на острвима Средоземног мора. „Иако се у овом извештају изричито не спомињу путовања у Јерусалим“, каже теолог Јоахим Јеремијас, „то се подразумева, будући да је ходочашће било обавезно за све мушкарце“ (Поновљени закони 16:16).
Где је било смештено мноштво људи које је током јудејских празника долазило у Јерусалим?
У Јерусалиму су се одржавала три празника у току године — Пасха, Педесетница и Празник сеница. У првом веку се на стотине хиљада људи из свих делова Израела и осталих земаља у којима су живели Јудејци сливало у Јерусалим на ове празнике (Лука 2:41, 42; Дела апостолска 2:1, 5-11). Свим тим ходочасницима је био потребан неки смештај.
Неки би преноћили код пријатеља, а други у гостионицама и коначиштима. Многи су спавали под шаторима унутар или ван градских зидина. Током свог последњег боравка у Јерусалиму, Исус је преноћио у оближњој Витанији (Матеј 21:17).
У околини храма је пронађено неколико грађевина са бројним базенима. Сматра се да су ове грађевине биле преноћишта где су ходочасници могли одсести и обредно се очистити пре уласка у храм. Натпис који је пронађен на једној таквој грађевини указује на то да је Теодотус, свештеник и старешина локалне синагоге, „саградио синагогу за читање Торе [...] као и преноћишта, собе и купатила за оне којима је био потребан смештај“.