Пређи на садржај

Пређи на садржај

Може ли се стати на пут лицемерству?

Може ли се стати на пут лицемерству?

ПАНАЈОТА је одрасла на једном острву у Средоземном мору. У тинејџерским годинама је почела да се занима за политику. Касније је била секретар једне политичке партије у селу у ком је живела. Чак је ишла од куће до куће да би прикупљала новчана средства за своју партију. Међутим, након неког времена се веома разочарала. Иако су чланови партије једни друге називали друговима, на површину су стално избијали протекција, амбиције, свађе и љубомора.

Данијел је одрастао у једној врло религиозној породици у Ирској. Међутим, он се још увек јасно сећа лицемерства неких свештеника који су се често опијали, коцкали и крали прилоге верника, док их је у исто време могао чути како проповедају да ће они који чине грехе горети у паклу.

Џефри је дуго радио као менаџер продаје и маркетинга у једној великој компанији са филијалама у Великој Британији и Сједињеним Државама. Он се сећа многих прилика када су клијенти и конкуренти прибегавали преварама док су преговарали са државним службеницима. Били су спремни да обећају готово све само да би склопили уговор.

Нажалост, ово нису усамљени случајеви. Данас лицемерство прожима скоро сваку пору људског друштва — политику, религију и трговину. У неким језицима реч „лицемер“ вуче корен од грчке речи која носи мисао о беседнику или глумцу који на лицу има маску. С временом је та реч почела да се односи на особу која глуми како би обманула друге или постигла неки скривени циљ.

Лицемерство може изазвати снажна осећања као што су огорченост, бес и мржња. Људи којима је нечије лицемерство загорчало живот често се питају може ли се томе икако стати на пут. Можемо бити захвални што нам Божја Реч пружа разлоге да верујемо да ће лицемерство једног дана бити ствар прошлости.

ШТА БОГ И ЊЕГОВ СИН МИСЛЕ О ЛИЦЕМЕРСТВУ

Према ономе што каже Библија, први лицемер није био човек, већ једно невидљиво духовно биће. Био је то Ђаво. Он је користио змију као маску да би себе представио као доброчинитеља и завео прву жену Еву (Постанак 3:1-5). Отада се многи људи издају за нешто што заправо нису како би обманули друге и постигли неке нечасне циљеве.

Када су у древно доба Израелци упали у замку лицемерства и почели да обожавају лажне богове, Бог их је више пута упозорио на последице таквог поступања. Преко пророка Исаије, он је рекао: „Овај народ ми се приближава устима својим и слави ме само уснама својим, а срце му је далеко од мене“ (Исаија 29:13). Пошто нису хтели да се промене, Бог је дозволио да неки моћни народи униште Јерусалим и храм који се налазио у њему. То су прво учинили Вавилонци 607. пре н. е., а затим Римљани 70. н. е. Јасно је да Бог не толерише лицемерство у недоглед.

С друге стране, Бог и његов Син Исус веома цене људе који су поштени и искрени. Једном приликом је Исусу пришао један човек који се звао Натанаило. Кад га је угледао, Исус је рекао: „Ево правог Израелца, у коме нема преваре“ (Јован 1:47). Овај човек, који је био познат и под именом Вартоломеј, постао је један од дванаесторице Исусових апостола (Лука 6:13-16).

Исус је проводио доста времена са својим следбеницима и помагао им је да разумеју Божји начин размишљања. Поучавао их је да не треба да буду лицемерни. Да би нагласио колико је лицемерство опасно, Исус је осудио лицемерне поступке верских вођа тог времена. Погледајмо неке примере.

Чинили су „праведна дела“ тако да их виде људи. Исус је рекао својим следбеницима: „Пазите да праведна дела не чините пред људима, да вас они виде [...] као што то раде лицемери.“ Рекао им је да милостињу треба да дају „у тајности“, то јест дискретно. Осим тога, објаснио им је да молитва треба да буде нешто лично између човека и Бога, а не прилика да се неко покаже пред другима. Тада би њихова побожност била искрена и по вољи њиховом небеском Оцу (Матеј 6:1-6).

Често су критиковали друге. Исус је рекао: „Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата“ (Матеј 7:5). Када неко скреће пажњу на грешке других, док у исто време сам чини још веће грешке, он се заправо прави да је нешто што није. Међутим, чињеница је да су сви „сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљанима 3:23).

Имали су неисправне мотиве. Једном приликом су ученици фарисеја̂ заједно са Иродовим присталицама поставили Исусу једно питање о порезу. Ласкајући му, рекли су: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш Божјем путу.“ Затим су покушали да га ухвате у замку поставивши му следеће питање: „Да ли је дозвољено да се цару плаћа порез или није?“ Исус им је одговорио: „Зашто ме искушавате, лицемери?“ С правом их је назвао лицемерима јер их заправо није занимао одговор на то питање, већ су само желели да га „ухвате у речи“ (Матеј 22:15-22).

Прави хришћани се труде да развијају „љубав из чистог срца, чисте савести и нелицемерне вере“ (1. ТИМОТЕЈУ 1:5)

У хришћанској скупштини, која је основана на Педесетницу 33. н. е., људи су се поучавали поштењу и искрености. Прави хришћани су се веома трудили да победе сваку склоност ка лицемерству. Примера ради, Петар, један од дванаесторице апостола, подстакао је своје сувернике да буду послушни истини како би могли „показивати нелицемерну братску љубав“ (1. Петрова 1:22). Апостол Павле је рекао својој браћи и сестрама у вери да воле једни друге из „чистог срца, чисте савести и нелицемерне вере“ (1. Тимотеју 1:5).

БОЖЈА РЕЧ ИМА МОЋ

Учења Исуса Христа и његових апостола, забележена у Библији, снажно су деловала на људе у првом веку. Исту моћ имају и данас. Апостол Павле је у вези с тим написао следеће: „Божја реч је жива и делотворна, оштрија је од сваког двосеклог мача и продире дотле да раздваја душу и дух, кости и њихову мождину, и може просудити мисли и намере срца“ (Јеврејима 4:12). Након што су се упознали с библијским учењима и потрудили се да их примењују у животу, многи су успели да победе склоност ка томе да поступају лицемерно. Размотримо искуства особа које смо навели на почетку чланка.

„Видела сам праву љубав и искрено занимање за друге“ (ПАНАЈОТА)

Прекретница у Панајотином животу је наступила када је отишла на један састанак Јеховиних сведока. Приметила је да нико није покушавао да се прикаже праведним да би оставио утисак на друге. Она каже: „Видела сам праву љубав и искрено занимање за друге, нешто што нисам видела за све оне године док сам се бавила политиком.“

Панајота је проучавала Библију и на крају се крстила као Јеховин сведок. Било је то пре 30 година. Она сада каже: „Пронашла сам прави смисао у животу. Сада више не идем од куће до куће да бих промовисала партију којој сам припадала, већ идем да проповедам добру вест о Божјем Краљевству, које једино може успоставити праведан свет.“

„Не бих могао живети с тим да моји суверници мисле да сам нешто што заправо нисам“ (ДАНИЈЕЛ)

Данијел је лепо напредовао у хришћанској скупштини тако да је добио нека посебна задужења. Међутим, након неколико година је направио једну грешку и савест је почела да га оптерећује. Он каже: „Пошто сам знао како то изгледа када неко у цркви поступа лицемерно, сматрао сам да ми не преостаје ништа друго него да се одрекнем задужења која сам имао. Не бих могао живети с тим да моји суверници мисле да сам нешто што заправо нисам.“

Након што је прошло неко време, Данијелу су поново поверена нека задужења у скупштини. Овај пут је сматрао да их може прихватити без гриже савести. Такво поштење је уобичајено за оне који нелицемерно служе Богу. Они су научили да раде на томе да уклоне греду из свог ока пре него што се понуде да изваде трун из ока свог брата.

„Схватио сам да не могу више да будем препредени менаџер [...] На моју савест су утицали библијски стихови“ (ЏЕФРИ)

Џефри који је провео скоро цео свој живот у свету трговине каже: „Док сам проучавао Библију, схватио сам да не могу више да будем препредени менаџер који је спреман да каже било шта само да би склопио неки уговор. На моју савест су утицали библијски стихови као што су Пословице 11:1, где стоји да је лажна вага одвратна Јехови.“ За разлику од људи из прошлости који су искушавали Исуса питањем о порезу, Џефри је научио да буде поштен, како према суверницима тако и према другим људима.

Милиони Јеховиних сведока широм света труде се да у свом животу примењују оно што уче из Библије. Они раде на томе да обуку „нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (Ефешанима 4:24). Подстичемо вас да сазнате ко су Јеховини сведоци и у шта верују. Они вам могу помоћи да сазнате више о новом свету о ком говори Библија. У њему ће „праведност пребивати“ и више неће бити лицемерства (2. Петрова 3:13).