Искључење је мера којом се штити скупштина и пружа дисциплина онима који без кајања чине грех (1Ко 5:6, 11). Када поштујемо ту дисциплинску меру коју је Јехова одредио, ми показујемо љубав. Зашто се то може рећи кад искључење наноси толико бола свима, укључујући и чланове породице и браћу из дисциплинског одбора?

Изнад свега, зато што тиме показујемо да волимо Јехову, не желимо да се његово име срамоти и поштујемо његово мерило светости (1Пе 1:14-16). Такође показујемо да нам је стало до искључене особе. Премда је искључење болна мера, оно може дати „плод који доноси мир, а то је праведност“ (Јев 12:5, 6, 11). Ако се дружимо с неким ко је искључен или је иступио из организације, ми спречавамо да дисциплина уроди плодом. Треба да имамо на уму да Јехова кажњава свој народ „колико треба“ (Јер 30:11). Док поштујемо његове дисциплинске мере и чувамо своју духовност, ми не губимо наду да ће се преступник вратити нашем милосрдном Оцу (Ис 1:16-18; 55:7).

НАКОН ШТО ПОГЛЕДАШ КРАТАК ФИЛМ „БУДИ ВЕРАН ЈЕХОВИ ЦЕЛИМ СРЦЕМ“, ОДГОВОРИ НА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА:

• Како се родитељи осећају кад њихово дете напусти Јехову?

• Како скупштина може пружити подршку члановима породице?

• Који догађај из Библије показује колико је важно да оданост Јехови буде јача од оданости породици?

• Како показујемо да нам је важније да будемо одани Јехови него члановима породице?