Немој превише причати. Не мораш ти све да објасниш. Исус је постављао питања да би помогао људима да сами дођу до исправног закључка (Мт 17:24-27). Питања нам помажу да библијски курс буде занимљивији, да проценимо да ли је особа добро разумела градиво и да видимо у шта верује (be 253 ¶3-4). Након што поставиш питање, стрпљиво чекај одговор. Ако особа погреши, немој јој одмах рећи тачан одговор. Много је боље да јој додатним питањима помогнеш да сама дође до исправног закључка (be 238 ¶1-2). Када објашњаваш нешто ново за ту особу, говори темпом којим може да те прати (be 230 ¶4).

Немој компликовати. Избегавај да одмах испричаш све што знаш о тој теми (Јв 16:12). Усредсреди се на поенту одломка (be 226 ¶4-5). Детаљи, чак и ако су занимљиви, могу одвући пажњу од важних мисли (be 235 ¶3). Када видиш да је особа схватила суштину, пређи на следећи одломак.

Немој само прелазити градиво. Наш циљ није да само обрадимо материјал, већ да допремо до срца особе (Лу 24:32). Искористи моћ коју има Божја Реч тако што ћеш прочитати и објаснити најважније стихове (2Ко 10:4; Јев 4:12; be 144 ¶1-3). Користи једноставне примере (be 245 ¶2-4). Узми у обзир у шта особа верује и с чим се суочава и помози јој да види како се оно што учи односи на њу. Постављај питања попут: „Шта мислиш о овоме? Шта нам то открива о Јехови? Због чега је добро да послушамо овај савет?“ (be 238 ¶3-5; 259 ¶1).