Соломон је приликом посвећења храма пред целим народом упутио искрену молитву (1Кр 8:22; w09 15. 11. 9 ¶9-10)

Соломон је хвалио Јехову и није скретао пажњу на себе (1Кр 8:23, 24)

Та молитва је одражавала његову понизност (1Кр 8:27; w99 15. 1. 17 ¶7-8)

Соломон је оставио добар пример, нарочито онима који се наглас моле пред другима. Треба да нам буде важније како наше молитве звуче Јехови него како звуче другим људима.