„Али кад свети дух дође на вас, добићете снагу и сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела апостолска 1:8, превод Нови свет).

 „Него ћете примити силу – кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8, Даничић–Караџић).

 Исус је обећао својим следбеницима да ће путем Божјег светог духа добити снагу како би могли да проповедају до најудаљенијих крајева земље.

 „Кад свети дух дође на вас, добићете снагу.“ Исус је потврдио обећање које је раније дао својим ученицима да ће добити помоћ преко Божјег светог духа a када се он врати на небо (Јован 14:16, 26). Десет дана након што је Исус узашао на небо 33. н. е., његови следбеници су примили обећани свети дух (Дела апостолска 2:1-4). Тај дух, не само што им је омогућио да говоре разним језицима и чине чуда већ им је и улио храброст да говоре о својој вери у Исуса (Дела апостолска 3:1-8; 4:33; 6:8-10; 14:3, 8-10).

 „Сведочићете о мени.“ Реч преведена као „сведок“ значи „онај који сведочи“ или који је „очевидац нечега“. Апостоли су стално били са Исусом, па су лично видели догађаје који су се одиграли током Исусове службе, а били су и очевици његове смрти и ускрсења (Дела апостолска 2:32; 3:15; 5:32; 10:39). То сведочанство, које нико није могао да оповргне, уверило је многе да је Исус заиста Христ, то јест обећани Месија (Дела апостолска 2:32-36, 41). Они који су поверовали апостолима, и сами су почели да сведоче о Исусу, о значају његовог живота, смрти и ускрсења (Дела апостолска 17:2, 3; 18:5).

 „До свих крајева земље.“ Овај израз се може превести и „до најудаљенијег краја земље“ или „до других земаља“. Исус је овим речима показао у којој ће мери његови ученици сведочити о њему. Они неће проповедати само у Јудеји и Самарији већ на далеко већем подручју и далеко већем броју људи него Исус (Матеј 28:19; Јован 14:12). Мање од 30 година након што је Исус изговорио ове речи, апостол Павле је написао да се добра вест проповедала „свим људима под небом“ (Колошанима 1:23). Стигла је чак до Рима, Партије (југоисточно од Каспијског језера) и северне Африке (Дела апостолска 2:5, 9-11).

 Догађаји из Дела апостолских надовезују се на Јеванђеље по Луки (Лука 24:44-49; Дела апостолска 1:4, 5). Писац ове књиге, ученик Лука, на почетку описује како се Исус својим следбеницима појавио након ускрсења (Дела апостолска 1:1-3). Затим говори о томе како је основана хришћанска скупштина и како је расла у периоду од 33. до око 61. н. е. (Дела апостолска 11:26).

 Из контекста Дела апостолских 1:8 видимо да је Исусове следбенике занимало да ли ће Исус завладати Божјим Краљевством још за њиховог живота (Дела апостолска 1:6). Исус им је на то рекао да се не брину око тога када ће Краљевство бити успостављено (Дела апостолска 1:7). Требало је да се усредсреде на свој задатак да сведоче о њему „до свих крајева земље“ (Дела апостолска 1:8). И данашњи хришћани исто то раде – ревно проповедају добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14).

 У овом видеу се налази кратак преглед Дела апостолских.