„Препусти Јехови све што радиш, и твоје намере ће успети“ (Пословице 16:3, превод Нови свет). a

„Остави на Господа b дјела своја, и биће тврде намјере твоје“ (Приче Соломунове 16:3, Даничић–Караџић).

Ове речи уверавају слуге правог Бога да ће се њихови планови остварити ако се уздају у њега тако што траже његов савет и слушају га.

„Препусти Јехови све што радиш.“ Пре него што донесу неку одлуку, Јеховине c слуге траже савет од њега (Јаковљева 1:5). Зашто? Пре свега, ми људи не можемо много да утичемо на то шта ће се дешавати у нашем животу (Проповедник 9:11; Јаковљева 4:13-15). Осим тога, често не знамо како да спроведемо у дело оно што желимо. Због тога је мудро да своје планове поверимо Богу. То радимо тако што му се молимо да нас води и помогне нам да разумемо његову вољу која се налази у Библији, а затим и поступамо по томе (Пословице 3:5, 6; 2. Тимотеју 3:16, 17).

Речи „препусти Јехови све што радиш“, дословно значе „пребаци на Јехову своја дела“. Према једном библијском приручнику, овај израз ствара у мислима слику „човека који са својих леђа пребацује терет на некога ко је јачи и лакше може да га носи“. Они који се понизно ослањају на Бога, могу бити сигурни да ће им он помагати и да ће их подржавати (Псалам 37:5; 55:22).

Израз „све што радиш“ не значи да ће Бог благословити сваки наш план. Да бисмо имали Јеховин благослов, наши планови морају бити у складу с његовим мерилима и вољом (Псалам 127:1; 1. Јованова 5:14). Бог не благосиља непослушност. Он „осујећује намере злих“ (Псалам 146:9). С друге стране, он подржава оне који му се подлажу тиме што уважавају његова мерила која је дао да се запишу у Библији (Псалам 37:23).

„И твоје намере ће успети.“ Овај израз у једном другом преводу гласи: „Учврстиће твоје науме“ (Нови српски превод). У хебрејском делу Светог писма, који је познат и као Стари завет, реч „учврстити“ носи мисао о постављању темеља и често указује на стабилност онога што је Бог створио (Пословице 3:19; Јеремија 10:12). Бог ће тако учврстити планове оних који раде оно што је исправно по његовим мерилима и помоћи ће им да имају стабилнији и срећнији живот (Псалам 20:4; Пословице 12:3).

Овај стих, као и већи део ове библијске књиге, записао је краљ Соломон. Пошто му је Бог дао мудрост, он је саставио неколико хиљада пословица (1. Краљевима 4:29, 32; 10:23, 24).

Соломон почиње 16. поглавље тако што узвисује Божју мудрост и каже да су Богу одвратни они који су поносни (Пословице 16:1-5). У поглављу се даље читалац наводи на важан закључак, што је заправо и тема која се провлачи кроз читаву књигу Пословица: Људи могу бити заиста мудри и успешни једино ако су понизни и допуштају Богу да их усмерава (Пословице 16:3, 6-8, 18-23). То је основна истина која се често понавља у Библији (Псалам 1:1-3; Исаија 26:3; Јеремија 17:7, 8; 1. Јованова 3:22).

У овом видеу налази се кратак преглед Пословица.