ОБЈАШЊЕЊЕ БИБЛИЈСКИХ СТИХОВА

Римљанима 10:13: „Који год призове име Господње спашће се“

ПОКРЕНИ

„Свако ко призове Јеховино име биће спасен“ (Римљанима 10:13, превод Нови свет).

„Који год призове име Господње спашће се“ (Римљанима 10:13, Даничић–Караџић).

Значење Римљанима 10:13

Бог је непристрастан и он сваком човеку даје прилику да буде спасен и да добије вечни живот, без обзира на његову националност, расу или друштвени положај. Међутим, да би неко био спасен, он треба да призове Јеховино име. Јехова је име Свемоћног Бога (Псалам 83:18). a

У контексту Библије, „призивати Јеховино име“ значи више од тога да неко зна како се Бог зове и да користи његово име (Псалам 116:12-14). Особа која призива Божје име је неко ко верује Богу и ко помоћ тражи од њега (Псалам 20:7; 99:6).

Исусу Христу је Божје име било важно. Прве речи узорне молитве коју је изговорио гласиле су овако: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Исус је такође поучавао људе томе да треба да упознају Бога који носи то име, као и да га воле и слушају. Само тако могу да добију вечни живот (Јован 17:3, 6, 26).

На основу чега можемо закључити да је „Господ“ у Римљанима 10:13 у преводу Даничић–Караџић у ствари Јехова? На основу тога што је у том стиху заправо цитиран Јоило 2:32, у ком се у оригиналном манускрипту на хебрејском језику на овом месту налази Божје име а не титула „Господ“. b

Контекст Римљанима 10:13

У десетом поглављу посланице Римљанима објашњава се да нечије пријатељство с Богом зависи од његове вере у Исуса Христа (Римљанима 10:9). Тај резон је поткрепљен са неколико цитата из Старог завета. Нечија вера ће се видети по томе да ли је обзнањује другима, то јест да ли проповеда другима добру вест о спасењу. На тај начин они који још увек нису развили такву веру имају прилику да је развију и да добију вечни живот (Римљанима 10:10, 14, 15, 17).

Прочитајте цело 10. поглавље посланице Римљанима, са свим пратећим фуснотама и унакрсним референцама.

a У древним библијским манускриптима Божје име се појављује око 7 000 пута. На хебрејском језику Божје име се састоји од четири слова, што је познато као тетраграм. То име се на српски обично преноси као „Јехова“ или „Јахве“.

b Врло је вероватно да су хришћански писци Библије користили Божје име када су цитирали делове „Старог завета“ у ком се налазило Божје име. У једном библијском речнику пише: „Постоје докази да су писци Новог завета користили тетраграм, то јест Божје име Јахве, у неким или у свим стиховима у којима су цитирали Стари завет“ (The Anchor Bible Dictionary, 6. том, страна 392). Више информација о томе, може се наћи у брошурици Истражујмо Божју Реч, у делу под насловом „Божје име у грчком делу Светог писма“.