„Јер плата за грех је смрт, а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23, превод Нови свет).

 „Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је – вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем“ (Римљанима 6:23, Чарнић).

 Апостол Павле је овим речима објаснио да људи умиру зато што су грешни. Међутим, Бог својим верним слугама пружа дивну наду у вечни живот.

 „Плата за грех је смрт.“ Сви људи се рађају несавршени и зато су склони греху a (Псалам 51:5; Проповедник 7:20). Пошто су грешни, људи старе и умиру (Римљанима 5:12).

 Да би то дочарао, Павле је грех упоредио са господарем који исплаћује плате. Као што радник очекује да добије плату за свој посао, тако и људи могу само да очекују да умру јер су грешни и несавршени.

 Међутим, Павле такође каже: „Ко је умро, ослобођен је од свог греха“ (Римљанима 6:7). Дакле, смрт ослобађа особу од греха које је починила, то јест они су јој опроштени. Зато немамо разлога да мислимо да мртви испаштају грехе из прошлости. Штавише, Библија јасно каже да мртви нису свесни ничега, да ништа не осећају и не могу ништа да ураде (Проповедник 9:5).

 „Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса.“ Док се за смрт каже да је плата за грех, за вечни живот се каже да је дар од Бога. Изворна реч која је преведена са „дар“ може се превести и као „незаслужени дар“ или „великодушни дар“. Односи се на нешто што ничим не можемо заслужити, а ниједан грешан човек не може да заради спасење и вечни живот (Псалам 49:7, 8). Међутим, Бог великодушно пружа дар вечног живота свима који верују у Исуса (Јован 3:16; Римљанима 5:15, 18).

 Павле је своју посланицу хришћанима у Риму написао око 56. н. е. Изгледа да су неки од тамошњих хришћана имали погрешна гледишта о Божјој милости. Неки су под утицајем грчке филозофије мислили да што више греше, то ће им Бог више опраштати и тако ће у већој мери осећати Божју милост (Римљанима 6:1). Други су можда сматрали да пошто више нису под Мојсијевим законом, неће сносити никакву казну за своје грехе (Римљанима 6:15). Павле је у својој посланици нагласио да хришћани не могу да очекују да ће им Бог указати милост ако дозволе да грех влада над њима (Римљанима 6:12-14, 16).

 Павлове речи уверавају и данашње хришћане да се могу надати вечном животу, иако су рођени грешни. Уколико се држе Божјих моралних мерила и не препуштају се грешним жељама, Бог обећава да ће им дати вечни живот (Римљанима 6:22).

 У овом видеу налази се кратак преглед посланице Римљанима.