„На крају, браћо, размишљајте о свему што је истинито, што је племенито [„важно“, фуснота], што је праведно, што је чисто, што подстиче на љубав, што је похвално, што је честито и што је хвале вредно“ (Филипљанима 4:8, превод Нови свет).

 „А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродјетељ, и ако има која похвала, то мислите“ (Филипљанима 4:8, Даничић–Караџић).

 Богу је важно о чему размишљамо зато што мисли воде до поступака (Псалам 19:14; Марко 7:20-23). Због тога они који желе да имају његово признање неће размишљати о нечему што он сматра лошим, већ о ономе што је по његовој вољи.

 У овом стиху се помиње осам ствари о којима би требало да размишљамо.

•   „Истинито.“ Ова реч се односи на оно што је тачно и поуздано, као што су информације које се налазе у Божјој Речи, Библији (1. Тимотеју 6:20).

•   „Важно.“ То укључује све оно што једном хришћанину даје снагу да поступа исправно. То су ствари од суштинске важности, а не неке ситнице или површне и небитне ствари (Титу 2:6-8).

•   „Праведно.“ Реч је о нашим плановима и поступцима у којима не треба да се водимо људском мудрошћу, јер она има своје границе, већ Божјим мерилима за то шта је добро а шта зло (Пословице 3:5, 6; 14:12).

•   „Чисто.“ Наше мисли и мотиви треба да буду чисти и свети, не само кад је реч о полном моралу већ у свему (2. Коринћанима 11:3).

•   „Подстиче на љубав.“ Овај израз се односи на све што је добро, што у нама буди љубав, а не мржњу, огорченост и нетрпељивост (1. Петрова 4:8).

•   „Похвално.“ Овај израз се односи на све што доприноси добром гласу неке особе и што одобравају људи који поштују Бога (Пословице 22:1).

•   „Честито.“ То је све оно што је исправно по Божјим мерилима. Томе се не може ништа замерити (2. Петрова 1:5, 9).

•   „Хвале вредно.“ Односи се на оно што заслужује похвалу и што Бог сматра добрим. То укључује и сва Божја дела која су достојна хвале, о којима вреди размишљати (Псалам 78:4).

 Апостол Павле је ову посланицу написао хришћанима у Филипима док је био у кућном притвору у Риму. Иако је настала у таквим условима, библисти је називају „посланицом радости“ зато што је написана у ведром духу и одише топлином и срдачношћу (Филипљанима 1:3, 4, 7, 8, 18; 3:1; 4:1, 4, 10).

 Павле је волео браћу и сестре у Филипима и желео је да имају мир и буду радосни као и он (Филипљанима 2:17, 18). Зато их је у закључку своје посланице подстакао да чувају радост, да буду разумни, да се често моле Богу и да размишљају о ономе што ће им помоћи да сачувају унутрашњи мир и мир с Богом (Филипљанима 4:4-9).

 У овом видеу налази се кратак преглед посланице Филипљанима.