„Јер Божја реч је жива и делотворна, оштрија је од сваког двосеклог мача и продире дотле да раздваја душу и дух, кости и мождину, и може просудити мисли и намере срца“ (Јеврејима 4:12, превод Нови свет).

 „Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем“ (Јеврејима 4:12, Даничић–Караџић).

 Оно што је Бог дао да се запише за нас у Библији има моћ да открије како размишљамо и какви су нам мотиви. Поред тога, може да нам помогне да се променимо набоље.

 „Божја реч је жива.“ Израз „Божја реч“ се односи на Божја обећања забележена у Библији, то јест намеру коју има с људима. a Део те намере је да људи уједињено и у миру живе у рају на земљи, и то вечно (Постанак 1:28; Псалам 37:29; Откривење 21:3, 4).

 У ком је то смислу Божја реч, или његова намера, жива? Као прво, она снажно делује на оне који је прихвате јер им даје наду и сврху у животу (Поновљени закони 30:14; 32:47). Божја реч је жива и у том смислу што није само мртво слово на папиру, него Бог ради на томе да испуни своју намеру (Јован 5:17). За разлику од нас људи, Богу се не може десити да нешто обећа, а онда заборави да то испуни или схвати да није у стању (Бројеви 23:19). Његова реч му се неће вратити празна него ће учинити оно што он жели (Исаија 55:10, 11).

 „Божја реч је [...] делотворна.“ Израз „делотворна“ се може превести као „јака“, „моћна“ и „сврсисходна“, тако да је сигурно да ће се остварити било шта што Јехова b каже или обећа (Псалам 135:6; Исаија 46:10). У ствари, Јехова може да испуни неко обећање на нама незамислив начин (Ефешанима 3:20). c

 Божја реч је делотворна и тако што онима који увиђају њену вредност помаже да мењају свој живот и личност набоље. Божја учења постају део њих и утичу на њихово размишљање, начин живота и циљеве (Римљанима 12:2; Ефешанима 4:24). На тај начин она делује у онима који је прихватају као оно што она заиста и јесте – као Божју реч (1. Солуњанима 2:13).

 „Божја реч [...] оштрија је од сваког двосеклог мача.“ У пренесеном смислу, Божја реч је оштрија од било ког мача који је направио човек. Има моћ да продре скроз до срца човека и да утиче на њега како ниједно људско учење не би могло. То се види у остатку стиха.

 „Божја реч [...] продире дотле да раздваја душу и дух, кости и мождину.“ У Библији се „душа“ може односити на то како делујемо другима, а дух на то какви смо заиста изнутра (Галатима 6:18). Божја реч продире до мождине, то јест до наших најдубљих осећања и мисли. Када нам она помогне да схватимо какви смо изнутра, што нико други не види, то нас може покренути да се мењамо. Тада смо задовољни и ми, али и наш Створитељ.

 „Божја реч [...] може просудити мисли и намере срца.“ Из тога како неко реагује на Божју реч види се какве су заправо његове мисли, па чак и његове намере или мотиви, који утичу на његово понашање. На пример, ако неко добро реагује на Божју реч тако што се мења, он показује да је понизан и искрен и да жели да угоди Створитељу. С друге стране, ако тражи грешке у Божјој речи, тиме открива неке негативне црте, као што су понос и себичност. Он можда тражи изговоре за своје понашање које Бог не одобрава (Јеремија 17:9; Римљанима 1:24-27).

 Као што је објашњено у једном библијском приручнику, Божја реч „допире до саме сржи наше личности“. Ниједна страна наше личности није скривена од Бога и нема ничега што његова реч не може обелоданити. „Све [је] голо и откривено пред њим, коме морамо положити рачун“, каже се у Јеврејима 4:13.

 Посланицу Јеврејима је написао апостол Павле око 61. н. е. хришћанима јеврејског порекла у Јерусалиму и Јудеји.

 У 3. и 4. поглављу Павле је навео упозоравајућ пример древних Израелаца (Јеврејима 3:8-12; 4:11). Јехова је обећао да ће их избавити из ропства и да ће их одвести у земљу у којој ће „живети без страха“ (Поновљени закони 12:9, 10). Па ипак, Израелци које је извео из Египта нису показали веру у Божја обећања и увек изнова су му били непослушни. Због тога нису ушли у Божји одмор нити су више били у миру с њим. На крају су помрли у пустињи. Иако су њихови потомци наследили Обећану земљу, нису ништа научили из грешака својих предака него су и они били непослушни и због тога је цео народ трпео тешке последице (Немија 9:29, 30; Псалам 95:9-11; Лука 13:34, 35).

 Павле је упозорио хришћане да не упадну у исту замку као Израелци који су били неверни Богу. За разлику од њих, ми можемо ући у Божји одмор ако слушамо његову реч и верујемо да ће испунити све што је обећао (Јеврејима 4:1-3, 11).

 У овом видеу налази се кратак преглед посланице Јеврејима.