„Довољна ти је моја незаслужена доброта, јер се моја сила у потпуности показује кад си слаб“ (2. Коринћанима 12:9, превод Нови свет).

 „Доста ти је моја милост, јер се моја сила у слабости испољава“ (2. Коринћанима 12:9, Бакотић).

 Бог је обећао апостолу Павлу да ће му дати снагу да издржи невоље и буде успешан и онда кад је слаб.

 „Довољна ти је моја незаслужена доброта.“ Те речи, којима је Бог одговорио на Павлове честе молитве, могу се превести и овако: „Моја доброта је све што ти треба“. Другим речима, Павлу је Божја незаслужена доброта била довољна да би се изборио са својим проблемима. Зашто то можемо рећи? Реч преведена са „незаслужена доброта“ или „милост“ односи се на поклон који нам Бог великодушно даје иако га нисмо заслужили. Из Павлових посланица се види да му је много значило то што је Бог био милостив према њему. Наиме, Павле је раније прогањао хришћане, али му је Бог дао снагу да се промени и чак помаже другима да постану хришћани (1. Коринћанима 15:9, 10; 1. Тимотеју 1:12-14). Павле није имао ниједан разлог да посумња да ће му Бог помоћи да савлада све кушње и проблеме.

 „Моја сила [се] у потпуности показује кад си слаб.“ Јехова a је подсетио Павла да је његова моћ нарочито очигледна када делује у слабим и несавршеним људима (2. Коринћанима 4:7; 12:8). Кад хришћани схвате да нешто не могу својом снагом и да су дошли до крајњих граница и обрате се Јехови за помоћ, тада дозвољавају његовој сили да у потпуности делује на њих (Ефешанима 3:16; Филипљанима 4:13). Зато се може рећи да је Божја сила очигледна у људској слабости.

 Павле је под Божјим надахнућем написао посланицу хришћанима у Коринту око 55. н. е. У другој половини те посланице, износио је доказе да је позван да буде апостол. То је радио зато што су му неки самозвани учитељи у оквиру скупштине рушили ауторитет, можда због тога што их није импресионирао својом појавом или говорништвом (2. Коринћанима 10:7-10; 11:5, 6, 13; 12:11).

 Павле је у своју одбрану рекао да својом снагом не би могао да изврши службу и поднесе бројне невоље које су га снашле (2. Коринћанима 6:4; 11:23-27; 12:12). У 12. поглављу споменуо је „трн у телу“, што се по свему судећи односи на нешто што му је задавало физички или емоционални бол (2. Коринћанима 12:7). Павле није рекао шта је то било, али знамо да је био одлучан да истраје уз Божју помоћ.

 И данас се хришћани могу суочити с неким проблемима или прогонством. Али утеху им пружа то што и њих Бог својом силом може оспособити да истрају у свему томе. И они, попут Павла, пуни поверења могу рећи: „Кад сам слаб, онда сам јак“ (2. Коринћанима 12:10).

 У овом видеу се налази кратак преглед 2. Коринћанима.