Морски краставци живе на морском дну или коралним гребенима. Споља могу бити храпави, пуни избочина или чак бодљикави. Ове животиње су веома прилагодљиве. За само неколико минута, па чак и секунди, могу постати меке попут воска или тврде као даска. То им омогућава да се увуку у мале шупљине у стенама где се затим стврдну тако да их грабљивице не могу извући напоље. Тајна морског краставца лежи у његовој кожи.

 Размислите о следећем: Кожа морског краставца има три стања – тврдо, средње и меко. Да би прешао из једног стања у друго, морски краставац спаја или раставља влакна у кожи. То чини тако што активира протеине због којих му кожа отврдне, односно омекша.

 Протеини задужени за стврдњавање формирају сићушне мостове или ланце између влакана у везивном ткиву, због чега кожа постаје крута. Протеини за омекшавање растављају влакна, тако да кожа постаје мека. Она може постати тако мека да ствара утисак да се топи.

 Научници покушавају да направе материјале по узору на кожу морског краставца. Један од циљева им је да направе електроде које ће користити приликом операције мозга. Оне би биле довољно тврде да се могу прецизно поставити на одређено место, али касније би могле да омекшају. Тиме би се смањио ризик од тога да тело одбаци електроде.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је паметна кожа морског краставца настала еволуцијом? Или је дело Створитеља?