Семе маслачка спада у најбоље летаче у природи. Када ветар дуне на главицу маслачка, мноштво њених сићушних семена се вину у ваздух и постају као мали падобрани. Иако лете ниско, сасвим близу тла, ветар их може однети до километар далеко, па чак и више. Како успевају да се тако дуго одрже у ваздуху? Они се служе досад непознатом техником лета, због чега су четири пута ефикаснији и доста стабилнији од падобрана.

 Размислите о следећем: Свако семе је причвршћено за танку нит на којој се налазе фине длачице познате као папус. Попут падобрана, папус ствара отпор захваљујући ком семе остаје у ваздуху.

 Али то није све. Док ваздух циркулише око длачица папуса и кроз њих, изнад њега се формира вртлог у облику прстена. Ваздух у том вртлогу ствара низак притисак, што повлачи папус увис и успорава његов пад.

 Захваљујући лепо распоређеним длачицама, папус је као падобран који је пропустљив, али није изгубио на ефикасности и стабилности. Чак 90 посто папуса чини празан простор. Дакле, у њему има врло мало материјала.

 Научници истражују начине како да копирају лет маслачковог семена. Те информације би им користиле за дизајнирање сићушних дронова који би се кретали уз врло мало додатне енергије или потпуно без ње. Користили би се у разне сврхе, између осталог и за праћење загађености ваздуха.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је ефикасан лет маслачковог семена настао еволуцијом или је то неко осмислио?