Живот сваког људског бића почео је као једна мала ћелија која се назива зигот и једва се може видети голим оком. Али након само неколико месеци, из ње се развије потпуно формирана беба. Та ћелија се умножава и од ње с временом настаје преко 200 врста ћелија које се разликују по облику, величини и функцији.

 Размислите о следећем: У зиготу се прави копија ДНК и затим се он дели на две ћелије. Тај процес се понавља безброј пута и у почетку су све нове ћелије у суштини једнаке. У својој ДНК имају све информације које су потребне за настанак свих типова ћелија.

 Недељу дана након зачећа, ћелије почињу да се развијају у две различите врсте. Од једне врсте ће настати ембрион, а од друге ће се формирати постељица и ткива која су неопходна за развој ембриона.

 До треће седмице, ћелије ембриона ће се груписати у три слоја. Од спољашњег слоја ћелија ће, између осталог, настати нерви, мозак, уста и кожа. Од средишњег слоја ће настати кости, бубрези, мишићи и друга ткива, а од унутрашњег ће настати плућа, бешика, већи део органа за варење и други унутрашњи органи.

 Током трудноће, неке ћелије унутар ембриона мигрирају са једног места на друго – било појединачно, било у групама. Друге ћелије се групишу и формирају нешто попут танких листова, врпци или разних облика који су шупљи изнутра. За све то је неопходна савршена координација. На пример, у неком тренутку танки листови ћелија почну да се увијају у цевчице. То се истовремено дешава у различитим деловима ембриона. Цевчице се затим продужавају и гранају и на крају се међусобно спајају, образујући крвоток.

 Код здравог детета, до тренутка кад треба да се роди, на стотине милијарди ћелија су се већ специјализовале и распоредиле на своје место.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је способност ћелија да се специјализују настала еволуцијом или је то неко осмислио?