Пророчанство је порука која потиче од Бога, то јест Божја објава. У Светом писму се каже да су пророци „говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио“ (2. Петрова 1:20, 21). Зато се може рећи да је пророк особа која добија поруке од Бога и затим их преноси другима (Дела апостолска 3:18).

Како су пророци добијали поруке од Бога?

 Бог је своје мисли преносио пророцима на неколико начина:

•   Писаним путем. Бог је барем једанпут своје мисли пренео људима писаним путем и то када је Мојсију дао Десет заповести које је написао својим прстом (Излазак 31:18).

•   Преко анђела. На пример, Бог је преко једног анђела рекао Мојсију шта да каже фараону (Излазак 3:2-4, 10). Када је избор речи био од пресудне важности, Бог је заповедио анђелима да дословце пренесу сваку његову реч, као што је то било када је рекао Мојсију: „Запиши себи ове речи, јер на темељу ових речи склапам савез с тобом и с Израелом“ (Излазак 34:27). a

•   Преко визија. Пророци су понекад имали визије док су били будни и потпуно свесни (Исаија 1:1; Авакум 1:1). Неке су биле толико упечатљиве да су пророци имали осећај као да се то што виде стварно дешава (Лука 9:28-36; Откривење 1:10-17). У неким другим случајевима, пророци су имали визије у заносу (Дела апостолска 10:10, 11; 22:17-21). А било је и ситуација у којима је Бог своје објаве преносио и путем снова (Данило 7:1; Дела апостолска 16:9, 10).

•   Директним утицајем на њихове мисли. Бог је утицао на мисли својих пророка како би им пренео своје објаве. Зато се и каже да је целокупно „Писмо надахнуто од Бога“ (2. Тимотеју 3:16). Бог је помоћу светог духа, то јест своје силе, улио идеје у мисли својих слугу. Дакле, објава је потицала од Бога, али су пророци бирали речи којима ће је пренети (2. Самуилова 23:1, 2).

Да ли су се Божје објаве увек односиле на будућност?

 Не мора да значи. Иако се у већини Божјих објава говорило о будућим догађајима, у некима се само наговештавало шта би се могло догодити. На пример, Божји пророци су више пута опомињали Израелце зато што су радили лоше ствари. Та упозорења су говорила о благословима које ће имати ако се буду променили, као и о последицама које ће трпети ако то не учине (Јеремија 25:4-6). Дакле, њихова будућност је зависила од тога шта ће изабрати (Поновљени закони 30:19, 20).

Примери Божјих објава које се нису односиле на будућност

•   Када су једном приликом Израелци тражили помоћ од Бога, он је послао једног пророка да им каже да им неће помоћи зато што нису поштовали његове заповести (Судије 6:6-10).

•   Када је Исус разговарао са Самарићанком, рекао јој је неке ствари из њене прошлости које је могао знати само зато што му их је Бог открио. Она је рекла да га сматра пророком иако он уопште није говорио о њеној будућности (Јован 4:17-19).

•   Када је Исус био ухапшен, они који су га чували покрили су му лице, ударали га и говорили: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“ Они нису очекивали да Исус говори о будућности, већ да искористи моћ коју му је Бог дао и погоди ко га је ударио (Лука 22:63, 64).